ŠEZDESET TREĆI DAN

Kritikovanje

Leti volim jako sebi da ugađam. U stvari, uvek volim sebi da ugađam. Jedan od najvažnijih rituala jeste deo leta koji provodim kod roditelja. Danas sam farbao ogradu, uključujući sve gvozdene kovine na kući i oko kuće. Onda sam zadovoljan obavljenim poslom u stričevom voćnjaku pio kafu sa familijom svih generacija i roditeljima, do malo pre zalaska sunca, do trenutka kada ceo komšiluk zaliva travnjake vodom iz velikih dubina sa svojih bunara i tako dobrano ohladi vrelinu letnje večeri. Iza ograda, u dvorištima, nakon zalivanja glasovi:“Ala je sad ohlađeno, ne da ćemo spavati...“!

Onda sam sasvim slučajno gledao dokumentarnu emisiju o snežnim predelima sveta. Japanski naučnik predstavio je rezultate svojih istražavanja, formiranje kristala snega na određeni način, u zavisnosti od vrste muzike koja se emituje. Najveličanstvenije forme pravilnih kristala snega poput kraljevskih tijara nastaju kada se emituje klasična muzika uključujući i plemenite tekstove libreta čuvenih operskih arija. Bilo koja agresivna muzika utiče na stvaranje kristala nepravilnih formi. Od vode led, od leda savršenstvo, delo Majke Prirode.

U  jednom trenutku, negde pred kraj emisije, moja majka kaže:“Zamisli onda šta se dešava sa našim telom pod različitim zvucima a sedamdeset posto smo voda.“

I onda mi je došla misao, pitanje...

Pre toga, na kraju mnogih dana, zahvalan Bogu, odlazim na spavanje u roditeljskoj kući i pred san u krevetu razmišljam jedne večeri, pitajući se, šta sad to ovde meni posebno prija, danas, juče, proteklih nedelja. Jasno mi je sasvim gde je jedna provincija u bogatoj Bačkoj u prednosti u odnosu na uzavrelu prestonicu, posebno ako je to kod mame i tate  sa tretmanom kao u tinejdžersko doba na nekom od raspusta. I setim se. 

Gotovo da nema kritikovanja kao što to ima u prestonici. Stvari jesu ovde podložne sumnji, čak studioznim komšijskim „proverama“ uz kafu ali je daleko manje žestine, u stvari kad malo razmislim, kritikovanja se ni ne mogu setiti ovih nedelja. Bez obzira kakvog su materijalnog stanja sagovornici, koliko bi mogli ili ne da budu zadovoljni sopstvenim životom, nema kritikovanja u velikoj žestini. Istina, jedan velik deo pripada mentalitetu, i to najlokalnijem, bačkom, jer se vekovima može meriti kontinuitet tog posebnog pristupa životnim okolnostima. I iskreno, još jedan ne mali deo, siguran sam, mom okruženju.

Samo mi je u trenutku proletelo stotine kritika koje sam čuo pred put, sve je bilo pod lupom, jednom veoma velikom ali čini mi se nekima i prilično teškom lupom. Niko i ništa nije dobro. Ni premijer, ni predsednik, ni državni aparat, ni gradska vlada, ni Amerika, ni Rusija, ni državne službe, ni princ, ni princeza, ni pevači, ni tv voditelji, ni radio program, ni cene, ni komšije, ni poslovi, ni kolege, ni mnogi ljudi (čitajte većina), ni gradski prevoz, ni količina kućnh ljubimaca.... uh, stop! Ljudi jednostavno ne mogu da se odupru toj navici, tom maniru, tom odavno sastavnom delu karaktera i velikog broja života.

I onda mi je došla misao, pitanje, šta se to dešava sa nama kada nas uhvati snažni talas potrebe da kritikujemo sve i svakog oko sebe. A telo je voda, senzibilna savršena tvorevina koja oseća, pod određenim okolnostima funkcionišući savršeno a pod određenim uslovima kao i kristali leda ne.

Znate li da to što su možda mnoge kritike opravdane, grandiozno nije važno!

Kada kritikujete drugog, temperatura vašeg tela se svaki put podigne, puls vam se ubrzava. Neki ljudi se pojačano znoje, nekima pljuvačne žlezde uspore rad, nekima poigrava noga u kolenu, neki počinju da stežu predmete a svi do jednog se uznemire makar to nikada ne želeli da priznaju. Ta uznemirenost nije uvek uočljiva ali je tu i naplaćuje svoju visoku cenu. Nakon „rituala“ kritikovanja odlazi se na neki drugi posao, obavezu, ali talas uznemirenosti traje i često ne prestane potpuno ni do trenutka kada se krene na počinak. To je stres. Makar i kada je mikro, to je stres. Mnogo takvih mikro stresova, šta mislite šta čini vašem duhu, vašem telu i vašem životu. Pogledajte kako izgledaju ljudi koji neprestano kritikuju i oni koji to ne čine, kakvi su im životi. Tim istraživanjem se možete pozabaviti sami....

Kritikovanje je ogroman gubitak sopstvene životne energije. Dok kritikujete druge vaš život stoji, ne razvija se. Ako ste u tome puni žestine, vaše zdravlje još više nazaduje kao i vaš život. Kritikovati znači živeti na strani suprotnoj od mira u duši. Bez mira nema svesnosti, bez svesnosti nema dobre procene, bez procene nema izbora dobrih rešenja, bez dobrih rešenja nema dobrih života.

Razmislite kojoj grupi ljudi pripadate. Ako niste skloni kritikovanju drugih onda je za vas to dobro. Ako jeste, onda sad znate zašto to za vas nije dobro. Izbor je na vama, samo je pitanje u šta i u koje ste vrednosti u životu izabrali da verujete.