понедељак, 27. јул 2015.

ČETRDESET OSMI DAN


Biti Sunce

Ima onih koji uvek primete predivne fasade zgrada kraj kojih prolaze, makar i svakodnevno a ima onih koji nikada ne primećuju građevine impresivne lepote, taman da im je obilzak novih gradova cilj putovanja. I jedni i drugi žive svoje živote, i jedni i drugi vole život, i jedni i drugi vole ljude, druženja, putovanja, ali statistika kaže da su jedni mnogo srećniji od ovih drugih. Koji?

Osmeh drage osobe, nešto najdraže i najlepše. Rođendan u maju. Porodični ručak, miris toplih kolača iz kuhinje. Dremanje posle ručka uz gugutanje golubice kraj prozora. Dete koje se spokojno igra u parku okupano kasnim popodnevnim suncem. Topao bakin dlan.

Elegantna pojava osobe od stila negde u kraju. Jutarnja kafa na obali vode. Rano letnje jutro. Pogled na metropolu noću dok avion sleće. Kupanje u skrivenoj uvali.

Moje selo, moja varoš, moj grad, moja zemlja, cveće, drveće, ulice, kuće, nameštaj, slike, skulpture, rumene tek ispečene pekarske kifle, crvena sočna jabuka, mazne mačke, razigrani psi, nemirna jagnjad, muzika, glasan smeh, zagrljaj... Sve su to mnoga lica lepote!

Vidite li vi to? Vidite. A znate li da ste to videli? Ili ste u tom trenutku bili okupirani drugim mislima? Već više puta pominjana, neophodna i dragocena svesnost neodvojiva je od primećivanja i uživanja u lepoti, u lepotama koje život svakodnevno donosi bili mi spremni, raspoloženi za to ili ne.

Imamo dva puta. Jedan je da se “zatvorimo” sa svojim raspoloženjima, problemima u mislima a drugi je da navedemo sebe, pa ako baš hoćete, u početku i “prisilimo”, “nateramo” sebe da i pored svega što život čini složenim mi ipak primetimo to malo mače koje na ulici uporno ide za nama, tu krošnju trešnje koja je procvetala ma u kakvom raspoloženju mi prolazili kraj nje, taj trud bliske osobe da nas oraspoloži. Tako sebi menjanjem atmosfere u kojoj ste izabrali da živite menjate misli, rasterećeujete se od raznih pritisaka okolnosti u koje život može da vas stavi pa time mnogo brže izlazite iz loših raspoloženja, situacija, donoseći ona rešenja koja po pravilu donose smireni, zadovoljniji ljudi. Tačnija, bolja, najbolja rešenja za vas, ljude oko vas, vaš život.

Ako do sada niste, počnite da uživate u lepoti. Odlučite da počinjete da živite kao osoba koja uvek, u svakom trenutku primećuje sva lica lepote koja je okružuju. Živeti u vibraciji lepote znači živeti život u jednom od njegovih najplemenitih oblika. To znači više radosti, uspomena koje se zauvek pamte, boljih životnih rešenja, a iznad svega, to znači biti izvor radosti i plemenitosti drugim ljudima za koje ćete tako uvek biti spremni da im pružite lepu reč, kvalitetniju pomoć jer ste bolji sagovornik, sreću koja će zauvek postati deo vas, vaše duše i vaše pojave.

Budite jedno malo ali posebno sunce u životima ljudi oko vas. Sve će se time promeniti. Vi prema drugima i drugi prema vama. Nećete moći a da ne primetite srećna nestrpljenja sa kojima će vas ljudi uvek dočekivati. Malo je to truda oko svog života a korist je nemeriva i osetiće je svi koji će ikada kročiti u vaš život. Molim vas upamtite to. Nakon čitanja ovog teksta, dovoljno je samo da podignete pogled, malo pažljivije osmotrite vaše okruženje i sve to može da počne ovog trenutka a zauvek postane deo vas...







среда, 1. јул 2015.

ČETRDESET SEDMI DAN



Uživati u umetnosti


Kuće, porodice, ljudi okrenuti umetnosti, zidovi sa slikama-zidovi sa emocijama, porukama, sećanjima, bojama zabeleženim trenucima, našim i tuđim a uvek posebnim. Uvek svečano, radosno ili setno, a ukupno veličanstveno kao i sama umetnost.

Reprodukcija velikog umetničkog dela kao suvenir sa putovanja, velika je vrednost vlasnikova. U  njegov dom prenosi, odjednom i zajedno, sećanje na doživljaj kada se to delo posmatralo uživo, sećanje na putovanje, sećanje na emocije koje su sve to pratile. Jednako je zadovoljstvo, ponekad i veće nego kolekcionara najvrednijih umetničkih dela. A opet, emocija vlasnika vrednog dela koji se iskreno, i emocijama i znanjem divi majstorstvu umetnika, posebno je lepa i velika priča...

Skulpture, trodimenzionalni umetnički izrazi koji zauzimajući prostor postaju uzbudljivi deo naših enterijera i naših života. Životnost i dramatičnost koju ostvaruje skulptura stavlja je u posebnu kategoriju snažnog doživljaja umetnosti. Kuće sa skulpturama, one umeju da ostavljaju utisak posebnih kuća umetnosti. Kao da su dozvolile da umetnost njihovim prostorima ovlada za nekoliko stepenika više od drugih mesta gde skulpture “žive”. Kuće su postale prostor za izlaganje skulptura a skulpture su im to uzvratile posebnim, jedinstvenim oplemenjivanjem, onim koje se pamti i koje pokreće ljude da o njima rado pričaju kao o kućama sa  “karakterom”.

Fotografije... Porodične fotografije, bilo stare, bilo da su sa prošlogodišnjeg putovanja ili uhvaćenog trenutka nekog dana, imaju posebnu magiju. Velika je sreća kada imamo pretke koji su voleli da se fotografišu pa nam tako u sećanje ostavili svoje živote, navike, običaje, modne i sve druge stilove da u toplim zimskim večerima imamo divne teme za porodična okupljanja, ili da ponekad u samoći, tiho kroz fotografije komuniciramo sa onima koji više nisu sa nama a na fotografiji blistaju iz nekog ”uhvaćenog” srećnog trenutka...

Pogledajte zidove vašeg doma. Ako već nisu popunjeni, uređeni, pa čak i ako jesu, uvek ima mesta za još poneku, možda baš fotografiju. Moguće da već stoje u ramovima na policama, komodi, stočiću, klaviru, kaminu, prozoru. Pogledajte ih. Nemojte se navikavati na vaše slike, na vaše reprodukcije, fotografije, uramljene crteže vaše dece ili neke vaše radove, i to na način kako se vremenom naviknete na nameštaj, ponekad sa prašinom ponekad bez... A ako se malo zamislite, čak ni nameštaj to ne zaslužuje, i njemu je lepo ponekad pružiti dodatnu pažnju, negu i pomalo kreativnosti da bi postao deo sledećeg rituala i “uzvratio” nam na svoj jedinstven način, onako kako jedino i može.

Kada se opuštate nakon dugog, zamornog ili stresnog dana, pogledajte u vaše slike, vaše skulpture, fotografije, nameštaj koji je ponekad vredan komad primenjene umetnosti, ponekad izraz vaše kreativnosti. Pređite pogledom polako po tim predmetima, tim plemenitim delovima vašeg doma i vašeg života. To je tako jednostavan a tako blagotvoran ritual. Kada ste unosili svaki predmet posebno, imali ste i posebnu emociju za svaki taj komad. To znači da ste u svoju kuću sa njima svaki put uneli mnogo dobrih emocija. Te dobre emocije su tu, nisu nigde otišle, samo miruju na policama vaših sećanja.

                   Tim malim ritualom, premeštajući fokus vašeg dana sa problema, stresa i umora na različite a trajne izvore lepote u vašem domu, vraćate u sebe spokoj i to onu vrstu koja se može postići u jedino u sopstvenom domu. Nikada ne dozvolite da vam dom postane samo spavaonica i prostor za obavljanje par najnužnijih dnevnih rituala. Nije važno sa koliko novca raspolažete, nemojte da vam to bude izgovor. Mnogo je načina da se lepota nekog od brojnih vidova umetnosti donese u svoj dom. Snaga lepote koju pruža umetnost i kreativnost čak i onda kada su samo “scenografija” našeg dana je ogromna. Ona se ne objašnjava rečima, ona se doživljava i to svaki put kada joj to dozvolimo odvajanjem malo vremena za lepo oko nas. Mali ritual a velika radost duše. Kada rekoh radost duše, setih se scene kada je moj Deka Laza(r) bio u bolnici a došao mu najbolji prijatelj, komšija Ivica u posetu. Gledajući ga u dobrom stanju u bolničkom krevetu reče mu tada:”E, sad sam učinio duši drago što sam te video.”

Činite i vi vašoj duši drago time što ćete ponekad umeti da zastanete i pogledate predmete koji su svaki za sebe uneli svoje brojne i raznorodne lepote u vaš dom a oni će vam na svoj tihi način uzvratiti asocijacijama na trenutke radosti kada ste ih pronašli. Ili su oni pronašli vas.


Uživanje u životu bez uživanja u lepoti umetnosti možda jeste moguće ali je život tada kao jelo bez dobrog, plemenitog začina. Posebno to uživanje dobija novu dimeziju kada se dozvoli da ta lepota najfinije a bezgranične ljudske kreativnosti uđe u vaš dom. Shvatili ste, naravno, da je ponekad zaista malo potrebno da bi se to postiglo a da je nagrada posebna, neprepričljiva, doživljena. Molim vas upamtite to.

ČETRDESET ŠESTI DAN


Kradljivci života, kradljivci snova

Usled razmišljanja o sopstvenim iskustvima sa „kradljivcima života” sinulo mi je da mi je pre nekoliko leta prijateljica pričala o svojoj komšinici koja redovno kupuje identičnu odeću kao što je njena, kako je kupila do detalja isti mali sportski auto i kao finale ovog neobičnog manira, počela redovno da letuje na istim destinacijama. I tako iz godine u godinu. Moja prijateljica je samo slegala ramenima na takvo ponašanje. Priznala mi je da je pribegla onom pristupu koji datira možda još iz vremena vrtića kada „važemo” dobra i loša ponašanja, dobre i loše osobine bliskih osoba. Kada nam je više stalo do njih, kao da dodatno namerno pritiskamo jezičak kako bi prevagnuo tas sa dobrim osobinama.

Niko se ne odriče vesele komšinice koja uz smeh, „pozorišnu” vrisku i mnoštvo nekorisnih ali zabavnih informacija svakodnevno ulazi na kafu ili sama preko balkona „otpeva” da je kafa gotova. Mali, slatki začin naših svakodnevnica. Sve je bilo tako idilično prilično dugo, red „kopiranja”, red smeha sve do trenutka kada jedan besmislen nesporazum nije izazvao dragu komšinicu da izgovori reči koje se teško vraćaju tamo odakle su krenule. U afektu (reč koja nikada nije opravdala nepažljivog govornika) ona je izgovorila reči-terete nataložene zavisti koja je, ispostavilo se, bila glavni pokretač besmislenog, vremenom sumanutog kopiranja brojnih delova života svoje „najbolje prijateljice.”

A moja iskustva? Nešto su drugačija. Kako je naišao mirniji period života tako sam ja postao svesniji gde su sve „isklijale” posledice mog „neopterećenog”, čitajte „pospanog” ponašanja. Slikovitiji primer je dizajniranje enterijera, koji su počeli da osvanjuju na promotivnim stranicama majstora i onih koji su ih izvodili i onih koji nisu, a samo je dvoje od svih od mene tražilo dozvolu za objavljivanje fotografija. Ali sa autorstvom je daleko jednostavnije i jasnije nego kada je u pitanju kopiranje života, planova, želja ili snova. Tog dela sam postao svestan kada sam čuo ljude iz svoje okoline kako naglas izgovaraju planove koje smo supruga i ja sa njima podelili kao svoje najveće želje, tajne onoliko koliko ih delimo sa dragim ljudima. Razne su to oblasti, od mesta življenja, putovanja do novih poslova... Nekom se mogu učiniti malim, ali nama su to velike, naše stvari, želje, snovi, delovi najvećih, stvarnih planova našeg života. U prvi mah bilo je čudno, pa nekako smešno a onda, iskreno, počelo je pomalo da me plaši. Ni dan danas nisam siguran kako je trebalo i kako bi trebalo da reagujem. Samo sam jednom to glasno primetio ali sam onda dobio odgovor koji stvara osećaj nemoći i određenu vrstu blokade kada reč više nema vrednost, važnost ni snagu.

Nije uvek i samo zavist pokretač takvog ponašanja. Ponekad je to bezidejnost ili odsustvo svakog ozbiljnijeg životnog plana ili jednostavno linija manjeg otpora. To se da razumeti ali je teško razumeti grabežljivost ove, jednako kao i svake druge vrste. Ima beskonačno mnogo dobrih ideja, rešenja, planova i puteva koje neko može izabrati. Dostojanstveno je priznati autoru originalnost i kvalitet i otvoreno priznati kako verujete da je to i za vas odlično rešenje. Ponekad zaista jednostavno može da se desi da maštate ili planirate o istim stvarima kao neko vaš i tada bi bilo lepo da to u radosti podelite, tu lepu podudarnost što želite iste stvari jer ako sa nekim provodite život, prirodno je da vas povedu iste vrednosti. Ako vam se nekada desi da prepoznate neki tuđ plan kao dobar za vas, recite to autoru ili ako to nije moguće, nikada ne zaboravljajte da pomenete izvor vaše inspiracije. Ovo je jedna tanana oblast naših odnosa, a tim malim čestitim činom stvaramo čistije, a time i plemenitije odnose sa ljudima oko nas.


Nije „važno” nema mesta u rečniku čoveka koji vodi računa o kvalitetu odnosa sa drugim ljudima. Sve je važno, molim vas upamtite to. Samo tako budni, svesni i zahvalni možemo mirne duše i čiste savesti dalje kroz život. Krađa života, snova, ideja, kreativnih rešenja, prestaje to da bude kada smo svesni i zahvalni izvoru gotovih rešenja koja nam mogu obezbediti kvalitetniji, puniji, raskošniji život. Zaborav za čin otvorene, jasne i glasne zahvalnosti nije čak ni najbleđa senka opravdanja kada se to ne učini. Molim vas, upamtite to.