PEDESET ŠESTI DAN

Kriterijumi, kriterijumi i kriterijumi

Ponoviću opet čarobnu rečenicu koja vas čuva od toga da ne upadnete u zamku i počnete da se u bilo kojoj sferi vašeg života ponašate prema kriterijumima i očekivanjima nekog drugog, rizikujući tako da izgubite sopstveni osećaj slobode, radosti života, sebe, sopstvene želje, ciljeve, snižavajući svesno i nesvesno sopstvena merila stvari, vrednosti i kriterijume, dakle: BUDITE SAMI SEBI KRITERIJUM!

Ova rečenica ima svoju veliku ulogu, snagu na i u našem životu, ona je deo priče o kriterijumima o kojima smo pričali i o kojima ćemo još pričati a odnosi se prvenstveno na nas. Ali, postoji i onaj deo priče o sopstvenim kriterijumima kojima delujemo na druge, bili toga svesni ili ne, želeli to ili ne. 

Umete li ponekad da se obučete slično vašem prijatelju kako ne biste “štrčali” jer on ili ona nisu ljubitelji posebnog doterivanja. Osećate li nelagodnost zbog toga što ste u uskoj pripijenoj odeći pored gojaznog poznanika ili rođaka pa onda kada znate da ćete se videti oblačite komotniju, širu odeću? Krijete li ponekad informaciju da idete na neko predivno putovanje od ljudi koji to ne mogu sebi da priušte?  Štedite li svesno neuspešne ljude od informacije o bilo kom vašem napretku, uspehu, novom poznanstvu, kupovini, renoviranju kuće... ?

Znate šta ću vam reći? ODMAH DA STE TO PRESTALI DA RADITE!!! Činite veoma loše time što ste ubeđeni da činite nešto dobro ili daleko bilo, plemenito. Čoveku koji je iz bilo kog razloga nezadovoljan, neuspešan, teško živi, vi tim izborom ponašanja štetite i to veoma. Utvrđujete kod takvih ljudi njihovo trenutno stanje stvarajući iluziju da su svi oko njih u teškom materijalnom položaju a sve zbog toga kako se oni ne bi osećali lošije. Gojaznost, koja je realno veoma opasna bolest, poremećaj, “skrivate” sopstvenim maskiranjem kako gojazan prijatelj ne bi bio “povređen” činjenicom da je vaše telo u odličnoj formi. Ljude sa kompleksima, slabostima raznim, mnogi “štite” time što paze šta će im reći a šta ne, kako ih ne bi doveli u to njihovo “specifično” stanje.

Takvim ponašanjem vi “ostavljate” ljude da životare u bari sopstvenih problema, tereta, kompleksa, slabosti, poremećaja ugađajući svemu tome time što od njih krijete da postoji bolje, kvalitetnije, sadržajnije, lepše, komfornije, luksuznije, zdravije, blistavije, zgodnije sprećavajući ih tako da se razvijaju u pravcu podizanja sopstvenih, trenutno niskih kriterijuma. Ne mogu vam reći da je tako postupati jednostavno i lako, ali, kada počnete da bez obzira na okolnosti (posebno emocije koje se gaje prema sagovorniku) svim ljudima govorite istinu, oni možda u prvi mah neće biti srećni, moguće da će im u trenu biti pretoplo, prehladno, osetiće bes, zavist, ljubomoru ili tugu, verovatno će doživeti stres, manji ili veći ali svakako vema stvaran stres. Kada nakon prve reakcije prođu kroz tu kapiju suočavanja da je nekom oko njih koga poznaju daleko bolje, otvoriće se druga kapija, kapija razmišljanja o tome šta učiniti, šta promeniti kako bi njihov život krenuo u nekom sličnom dobrom pravcu. 

Neće odmah baš svako biti pokrenut. Možda će mu biti potrebno više od jednog “prodrmavanja” dok se ne pokrene, ali jednom svakako hoće. A možda i neće. Možda će otići od vas ali to nije vaša briga. Otićiće putem koji je drugačiji, možda jednostavniji, putem koji zahteva manje napora, putem nečinjenja kao do sada, jer jednostavno, još nije dovoljno pokrenut da bi počeo da razmišlja u nekom novom pravcu kretanja kroz sopstveni život, pravcu traženja novih načina kako bi "bolje" postalo sastavni deo sopstvenog života, zauvek. Ali, važno je da ste vi postupili valjano time što ste prestali da negujete jedan lažni svet sopstvenih niskih kriterijuma i iskrivljene stvarnosti samo zato da bi se drugi osećali bolje.

Budite sami sebi kriterijum, visok kriterijum, podižući stalno prečku izazova, tražeći od sebe više, bolje, uspešnije, kvalitetnije! To znači i to da gde god da idete nosite sebe najboljeg, da radosno delite radosne vesti sa svima oko sebe, da blistate dušom i telom, da nosite vašu najbolju odeću, pre svega onu u kojoj se najbolje osećate pa makar to bilo i nešto svečanije od prilike u kojoj ste, i na kraju a najvažnije, da stvari nazivate pravim imenom, predebelu osobu predebelom, neuspeh neuspehom, uspeh uspehom, ponos ponosom, zavist zavišću, kompleks kompleksom, prljavštinu prljavštinom, svetlost svetlošću, radost radošću. Samo hrabro, iskreno, jer vodeći sebe tim putem, istovremeno za druge možete učiniti mnogo toga dobrog, često odloženog ali na kraju, u mnogo životnih priča, dobrog.  To znači da u nekim od tih priča dugo, dugo vremena neće biti napretka ali jednom, kad zasvetli iskra u sećanjima onih kojima ste se nekada davno iskreno obratili, iako možda neće biti prilike da tome ikada prisustvujete, doćiće do pokretanja njihovih života u jednom boljem pravcu. Molim vas, upamtite to!

PEDESET PETI DAN

Sreća

Danas je pored mene u tržnom centru prošla jedna žena u toplom zimskom kaputu na kojem je blistao broš, sa šeširom na glavi, malom damskom torbom na ruci, finim držanjem i najlepšim blistavim, radosnim osmehom na licu, upravljajući svojim električnim kolicima za teško pokretne osobe.

PEDESET ČETVRTI DAN

           

Prihvatanje

Celog života čitam i od bliskih ljudi slušam o važnosti prihvatanja okolnosti koje nam život donosi ali tek u proteklih desetak godina zaista tako istinski, duboko u sebi, funkcionišem. Na ne baš uvek jednostavan način naučio sam da „odbijanjem“ život stoji, trpi i pati, „prihvatanjem“ teče, razrešava složene situacije i napreduje, ali, krenimo od početka.

Iako smo u priči „Misao obroj 26“ razgovarali o prihvatanju zatečene situacije i njenom dobrom razrešenju kada se u prihvatanju našao mir a time i atmosfera u kojoj se donela ispravna odluka, svakodnevna susretanja sa životima ljudi oko mene podstakla su me da temu prihvatanja posebno izdvojim, kao jedan od najvažnijih gradivnih elemenata temelja kvalitetnog življenja. Krenuću svesno od najtežeg primera:

Gubitak drage osobe pruža izbor da se krene u dva pravca, u odbijanje, neprihvatanje te činjenice, odbijanje novonastalih okolnosti kao posledice čoveku prirodno veoma bolne aktuelne stvarnosti, ili u prihvatanje samog čina smrti kao dela života svakog čoveka uključujući i one koji su ovog trenutka rođenjem stigli na zemlju. Lakše je reći nego proživeti, to je istina. Delotvornost i ubrzanje procesa prihvatanja moguće je pronaći u fokusu na sve dobro koje je osoba koja nas je napustila ostavila za sobom u našim životima. Što smo u toj situaciji svesniji i pre uspemo da fokuse prebacimo na srećne trenutke i vremena zajedničke prošlosti uz istinsku zahvalnost što smo imali priliku da budemo deo nečijeg posebnog života i neko tako poseban našeg, pre ćemo uspeti da se vratimo u život koji nas čeka nakon toga. Ma kako zvučalo, time ćemo uštedeti nešto veoma dragoceno, najdragocenije što nam je dato našim životima, uštedećemo sopstveno vreme krenuvši dalje prema svim novim iskustvima koje će nam život doneti. Želite li vi da nakon vašeg odlaska vaši najbliži dugo pate za vama bez želje da nastave život ili želite da vas pamte po lepom i što je pre moguće nastave da žive svoj pun, kvalitetan život? Verujem da odlično znam vaš odgovor. Otuda je isto tako veoma logično da to isto vama žele vaši koji su vas napustili, ništa drugo sem dovoljno inspiracije i snage za nastavak dobrog i još boljeg života.

Sa druge strane, pregršt je svakodnevnih situacija u kojima posmatram ljude kako se žeste gubeći dragocenu životnu energiju iz razloga koji vređaju i sam život. Dugačak red u banci, pogrešan uzorak keramičkih pločica u kupatilu, neprijatna reakcija kolege, prijatelja ili partnera, „ukraden“ parking, neisparavan TV, rasprodate karte za koncert, isprljana odeća u kišnom danu... More takvih „razloga“, more najvećih besmislica kojima ljudi dozvoljavaju da „vladaju“ njima i njihovim životima na najpogrešniji mogući način, stresom kroz bes, ljutnju, suze, galamu, revolt, osvetoljubivost, spisak reakcija sa štetnim posledicama po zdravlje i život je dug, predug. Time se toliko toga urušava, loša stanja se utvrđuju i vremenom postaje gotovo nemoguće izaći iz tog toliko negativnog obrasca ponašanja, i što je još svemu tome dodatni teret, mnogi veruju da je to jedini i ispravan način reagovanja, da kroz bes i agresiju „dobro pražnjenje“ donosi „rasterećenje“. O kakav tužno, gotovo tragično uverenje i pristup.

Ako ste neko ko tako najčešće reaguje, zastanite za trenutak i saslušajte, ne mora tako, nije to jedini način. Reagujući na taj uvek stresni način vi u procesu vašeg duhovnog razvoja stagnirate ili čak nazadujete po više osnova. Ukoliko stojite u redu u banci i pred vama je gužva, umesto nervoze i glasnog negodovanja zbog okolnosti u kojima ste se našli, vi možete da razmislite da li vam je bolje da dođete kasnije i za to vreme obavite nešto drugo ili ako nemate vremena za skori drugi dolazak, čitate sadržaje sa interneta preko telefona, uključite slušalice pa slušate radio ili ranije nasnimljenu muziku, pozovete nekog da vam razgovorom pravi društvo i tako prekrati vreme čekanja, obratite se nekom prijatnom licu koje sa vama čeka u redu ili „uključite“ svoju srećnu misao (do ove priče imam razloga da verujem da je već uveliko imate). Bilo šta da odaberete, odabraćete sopstveni mir ispred sopstvenog nemira, sopstveni razvoj umesto stagnacije, sopstveni dalji tihi ali meriv napredak koji se ostvaruje uvek kada prevlada i najmanja konstruktivna ili srećna misao. U miru možete biti kreativniji, domišljatiji, sa boljim rešenjima, dakle, iskoristiti vreme koje vam je DATO a ne ODUZETO na najbolji način. Za izbor načina pristupa istoj situaciji i posledice tog izbora odgovorna je jedna jedina osoba, VI.

Moć čovekova da upravlja datim okolnostima a ne okolnosti njime leži u mirnom, staloženom prihvatanju svega što život pred njega donese. To je ujedno i suština upravljanja sopstvenim životom na najefikasniji mogući način.  

Nova dobra rešenja postaju gotove šeme koje je kasnije moguće efikasno primeniti na iste ili slične situacije, time značajno uštedeti vreme i to iskustvo podeliti sa ljudima oko sebe... Zar nije jedan od lepšiih sadržaja razgovora razmena uspešnih, efikasnih mehanizama koji unapređuju kvalitet života ili proživljenih gotovih rešenja kojima je ponekad moguće, donekle ili u potpunosti, poštedeti sagovornika istih neprijatnih iskustava ili mu time tiho pomoći u njegovom daljem putovanju kroz život?

Ono što se nama ponekad učini da je malo, nekome može promeniti život, ponekad je za to dovoljna jedna jednostavna rečenica ili tek jedna jedina reč. Otuda, delite svoje misli i svoja iskustva sa drugim ljudima i onda kada sumnjate da su one nešto posebno vredne pažnje. I prihvatajte život sa svim bojama, ukusima, mirisima, zvucima i posledicama sa kojima dolazi pred vas. Uvek u i jedino u miru. U miru ćete bistro razmišljati i najbolje znati koji je sledeći pravi korak u kretanju kroz sopstveni život. Molim vas upamtite to.

 

PEDESET TREĆI DAN

Resetovanje života

Važan deo mog života čini taj više puta pominjani ritual ispijanja kafe u kafiću. Nikada sam. Uvek u društvu. Među brojnim „ritualnim“ „kafićarskim” druženjima jedno se izdvaja svojom višegodišnjom postojanošću i specifičnim sadržajem razgovora. Tokom godina se došlo do toga da je svako novo druženje uz napitak za koji još uvek tvrde da ne stvara zavisnost, sasvim nenamerno, postalo veoma korisno „resetovanje“ naših života.

Proces resetovanja sopstvenog života zarad njegovog unapređenja mnogi čine sami, ponekad redovno (pred san najčešće, u meditacijama i sl.) ponekad stihijski popunjavajući „prazne“ termine tokom kretanja od jedne do druge tačke „skraćujući“ vreme i uklanjajući time potencijalno konkurentsko osećanje dosade, ili, u povremenim razgovorima sa bliskim osobama…

Pretpostavljam da su mnogi čuli (moguće i od mene) za „Pet Tibetanaca“, drevni program od pet vežbi koji značajno doprinosi podmlađivanju organizma. Pre, između i nakon vežbi, prateći udahe i izdahe izgovaraju se afirmacije koje zaokružuju ovaj proces kao trening uma i tela koji daje gotovo neverovatno pozitivne rezultate po fizičko i duhovno zdravlje. Nakon samo dva meseca primene ovog programa, postaje više nego uočljiv efekat podmlađivanja i osnaživanja organizma bez obzira na to da li imate trideset ili osmadeset i pet godina. Vežbe se rade svaki dan, zauvek, ako vam je istinski stalo do svega navedenog.

Šta činite time što vežbate „Pet Tibetanaca“ svakog dana vašeg života? Vi svakoga dana napravite jedno nemerivo vredno umno i fizičko resetovanje, dovodeći vaš duh, vaše telo a time i ceo život u najbolju moguću vibraciju, atmosferu i u svemu veoma opipljivu materijalnu, praktičnu ostvarljivost svega što čini vaš život i svega čemu težite. Znate kako se ponašanje ljudi prema vama menja kada se vi menjate? „Pet Tibetanaca“ vam to omogućava da iskusite mnogo intenzivnije, na jednom zaista novom, potpuno drugačijem nivou.

Da li ja vežbam „Pet Tibetanaca“? Da. I to zaista jeste jedno fantastično svakodnevno resetovanje ukupnog zdravlja i života. A šta je sa pomenutim posebnim druženjem u kafiću? Nekako sad može da vam se čini da je to onda u stvari udvostručeno „resetovanje“ života, „resetovanje resetovanja“. I to je istina. „Tibetance“ radim sam u tišini svog doma, a u kafiću sa prijateljem doslovno pretresem prethodne dane u kojima se nismo videli, izgovorim svoje protekle misli, svoja razmišljanja, premišljanja, izbore i odluke u vezi sa svim što čini moj život, čujem samog sebe glasno, prijatelj isto, i onda sasvim neplanirano nastane zaključak, ponekad čak u formi afirmacije koja je primenljiva na svaki život koji teži da se razvije. Nakon toga osećam mešavinu spokoja, zadovoljstva zbog prisutnog osećanja napretka, mira, do nekog sledećeg razgovora koji će ponekad uključivati i iskreno priznanje u kojoj meri se i koliko uspešno primenjuju ili ne ranija zapažanja ili spontano nastale afirmacije... 

„Tibetanci“ vas tako mogu držati stalno budnim, aktivnim u procesu očuvanja i razvoja svog zdravlja i života. Razgovori sa prijateljem koji svesno razvija svoj život sa istom inspiracijom kao i vi vaš, takođe. Izaberite način koji vam odgovara. Moje iskustvo mi kaže da kada pojačate uložen trud, svi procesi dobijaju na snazi i na kvalitetu, tako da ako se odlučite za pristup „resetovanje resetovanja“ očekujte više, očekujte bolje na svim nivoima vašeg života. U svemu je važna disciplina, određeni ritam u kojem preduzimamo izabrane aktivnosti. Otuda je redak povremeni razgovor sa bliskom osobom kao stihijski preduzeta aktivnost nešto što u većini slučajeva po naš život ima veoma blage dobre efekte. „Resetovanje“ života traži konstantno uvek isto izdvojeno vreme i budnu posvećenost. Kao i u svim drugim oblastima čovekovog delovanja u kojima se teži postizanju uspeha i ovde je disciplina koja se ogleda u ritmičnom kontinuitetu sprovedenih i vremenom iskustvom i znanjem unapređenih aktivnosti, preduslov uspeha. Ovo su samo dva načina kako možete presložiti kockice sopstvenog života kako bi ste ga bolje sagledali i unapredili. Vi možete u moru dobrih modela koje pružaju različite oblasti koje teže unapređenju kvaliteta čovekovog života da pronađete neki koji baš vama odgovara ili inspirisani pročitanim, da smislite neki potpuno svoj poseban model. Bilo kako da dođete do vašeg idealnog modela resetovanja, važno je da ga sprovodite redovno, svakodnevno negujući sopstveni elan kroz iskrenu želju za poboljšanjem svih aspekata vašeg života.

Kako ne volim sam da pijem kafu, otuda ni „resetovanje“ života nije moglo da prođe potpuno u samoći. „Tibetanci“ su veoma snažni u svojoj delotvornosti. Čak i da svesno izaberete neki od postupaka „resetovanja“ koji se sprovodi u tihoj samoći, na kraju ćete kao i svi koji uspešno rade na sebi, završiti u društvu onda kada budete poželeli da ispričate nekom drugom kakve vam se divne stvari dešavaju otkad primenjujete određene izabrane aktivnosti i time i nesvesno ući u postupak još jednog, možda blažeg intenziteta ali uvek blagotvornog „resetovanja resetovanja“...

PEDESET DRUGI DAN



Pismo Zemljanima

Dragi moji ni pripadnici hrišćanstva, ni pripadnici islama, ni pripadnici judaizma, ni pripadnici budizma, ni zoroastrizma, ni bilo koje druge religije, ni one najposebnije regionalne i ni one najlokalnije, obraćam vam se kao stanovnicima naše planete, naše Zemlje, našeg  jedinstvenog mesta za život u kosmosu, dakle,

Dragi moji Zemljani,

ističe 2015. godina. Vode po svetu plave, kako se nižu  decenije magnetni polovi se pomeraju sve brže (64km prema Sibiru godišnje), vrela utroba naše planete pokazuje povećanu aktivnost usled pojačanog elektromagnetskog dejstva, zemljotresi, vulkanske erupcije, moguće pomeranje tektonskih ploča kao posledica svega toga, u toku je približavanje jedne komete koja je pre X miliona godina promenila klimu na zemlji uništivši čitave kontinente. U sunčev sistem je ušla i planeta koja je svojim kretanjem (približavanjem Zemlji) takođe izvor promena na našoj planeti o kojima NASA uveliko govori a koje nisu nimalo ohrabrujuće... Na površini planete ljudi vode ratove, “roditelje” terorističkih napada po svetu. Milioni ljudi napuštaju svoje domove. Ne postoji deo planete na kojem ne živi čovek koji ovog trenutka ne brine za budućnost svoju i čitavog sveta po najrazličitijim osnovama a sa mnogo utemeljenih i veoma živih, po čovečanstvo i njegov opstanak veoma pretećih razloga.

U svemu tome strahovi vladaju ljudima a u strahu istine gube konture, slike se zamagljuju. Zbog toga udahnite duboko, izdignite se iznad svega time što ćete izbrisati sve informacije iz vašeg okruženja, iz medija, koje su doprle do vas a koje u vama izazivaju bilo kakav osećaj straha, nesigurnosti, mržnje, agresije, osvetoljubivosti. Vi za to nemate vremena! Čeka vas najvažniji zadatak u životu!

Ako vam bilo ko govori o ratu u žiži kojeg je jedna od religija, budite svesni da se iza tako upotrebljene religije skriva određena skupina ljudi sa svojim interesima a ne svi pripadnici te iste religije koji žive širom sveta. Ne dozvolite da vas bilo ko povede u mržnju po verskoj osnovi. Od svakog takvog osećanja jača je misao o vašem prijatelju, poznaniku ili uspešnoj javnoj ličnosti pripadniku baš te vere. Šta je jače od ljubavi, od prijateljstva, od sopstvenog iskustva. Sećate se od ranije kako smo razgovarali: 
BUDITE SAMI SEBI KRITERIJUM!

Gotovo da može zazvučati čudno naziv bloga »KAKO UŽIVATI U ŽIVOTU !?« u trenutnim okolnostima ali vi ste ipak ovde i pored svega toga čitate ovaj tekst. To znači da iznad svega verujete u sopstvenu srećnu misao, da imate mnogo ljubavi u sebi i da kroz ljubav posmatrate svet težeći sve kvalitetnijem doživljaju života. Otuda se obraćam posebno VAMA da činite sledeće među ljudima oko vas i svugde gde se budete kretali, putovali po svojoj domovini i po svetu jednako :

Nosite ljubav u sebi i delite je sa svima. Objašnjavajte kako je ljubav najjača sila u kosmosu, kako njenim pokretanjem ozdravljuju i najoštećeniji odnosi među živim bićima, objasnite da je naša planeta živo biće koje je sposobno da oseti našu ljubav i brigu o njoj, da našom ljubavlju doslovno možemo da je zaštitimo i od sopstvenih i od drugih loših uticaja. Podsetite ljude da se sve religije susreću u jednoj tački, u jednom IZVORU, pa tako svaka podela među ljudima po religijskoj osnovi gubi svaki smisao, recite svima da je to van svakog mogućeg razuma. Recite svima neka jedino količina ljubavi u čoveku i dobrote kao njenog deteta bude veza među ljudima. Recite svima da iz ljubavi i kroz ljubav čine dobro drugima, oko sebe, i gde god da idu po svetu. Samo tako možemo pronaći uvek najbolja rešenja kako bi smo sačuvali čovečanstvo, nas i našu planetu. Možda će lepota spasiti svet ali ljubav sigurno poseduje tu moć kako je već dokazala milijarde i milijarde puta tokom čovekovog postojanja kroz sve, baš sve aspekte života.

Dobar život se režira, znate to već jako dobro. Ovo je najvažniji zadatak vašeg života, vaše životne režije, da u sebi i oko sebe pokrenete najveću silu koja MOŽE SVE, da je pokrenete i negujete i druge tome učite svakoga dana vašeg života. Da pokrenete i živite LJUBAV i time spasete svet, doslovno!