TRIDESET DRUGI DAN

Pokrenuti svetove zagrljajem

Zagrljaj roditelja, zagrljaj baba i deda, topli dlanovi na našem licu, ljubav i osećaj velikog mira i spokoja i kad smo bili mali i kad smo postali „veliki“. Sve muke i tegobe, svi problemi, greške, nejasnoće i sukobi topili su se u tim zagrljajima. Vremenom, hteo ne hteo, gledajući svoje prijatelje, ponekad poznanike, morao sam da primetim kako je jedan deo te dece prestao da na takav način komunicira sa onima koji su ga podigli jer je postajalo „neprimereno“, „nismo više valjda deca da nas maze“, „neprikladno“. Da li je zaista tako? Svako od objašnjenja u prilog  negrljenja, bledo je i providno da se kroz njega može čitati. Zašto?

Ogromna snaga i moć zagrljaja ruši svaki argument, od nelagode, stegnutosti i zatvorenosti do navika, od pravdanja vaspitanjem do objašnjenja procesom „prirodnog“ udaljavanja odrastanjem. To neverovatno osećanje sigurnosti, spokoja, vere da će se sve srediti i da ce sve biti dobro nismo u detinjstvu dobili da bi smo ga sebično spakovali u sebe. Zagrljaj, nešto najlepše što jedno biće može da pruži drugom biću, simbol je i najstvarniji gest ljubavi, prijateljstva, sigurnosti i zaštite, mira i spokoja, simbol je uklanjanja svih tegoba i lečenja duše (i tela) od svega što je može zaboleti.

Porodice u kojima je zagrljaj prirodan i lak, do god postoje oni koji ih čine, daleko lepše prožive život. Bliskost nepodrazumevana nego stvarna, iskazana zagrljajem, čini odnose kvalitetnijim, bliskijim, punijim, snažnijim. Zagrljajem presecajte razmišljanja da li je pravi trenutak za takvo iskazivanje emocija i tako lakše i brže uđite u zonu življenja sa daleko više svetla, optimizma, stvarne rasterećenosti. Naravno da grlite svoju decu, svog životnog saputnika, svoje roditelje, ali, pitanje je koliko to često činite. Da li zagrljaj vezujete za pozdravljanja i čestitanja? Nemojte. Zagrljaje vežite za svaku emociju koju oni mogu da nastave, bilo da je neko oko vas tužan ili srećan, zagrljaj je jednako lekovit, jednako dragocen, nikad suvišan.  Svoje emocije iskazujte zagrljajem, uvucite drugog u svoju sreću i radost.

Taj drugi, odmah uz porodicu, je prijatelj.

„Prijateljstvo je jače od srodničkih veza, jer porodično srodsvo može postojati bez ljubavi, a prijateljstvo ne može.“ Jovan Dučić (1871-1943)

Onda znate šta vam je dobro činiti. Za vašeg prijatelja, za vas i vaše bolje živote. Viđao sam ponekad na nekim okupljanjima kako ljudi krenu u srdačan pozdrav sa prijateljem a onda kao da se uplaše, to nekako preseku i nešto izvedu kao da im je cilj bio drugačiji. Tužna, nikom potrebna slika. Ako u vama ima i namanjeg zastoja da kada osetite da bi ste zagrlili prijatelja, dragu osobu, to ne učinite, menjajte to. Na velikom ste gubitku. To je kao da ste uklonili deo sebe i tom delu vas je zabranjeno da diše punim plućima. Obećajte sebi da nikada više, ako ste to do sada činili, nećete stvarati te tužne male slike odustajanja od zagrljaja. Od te slike postaje tužan onaj koji je vidi, onaj koji je ostao nezagrljen i vi koji zagrljajem do kraja niste iskazali sve što ste želeli. Neučinjenim gestom ugušen deo ili cela emocija čini vrlo loše našim  životima, našim odnosima sa ljudima, našim trajanjima. Nemojte da vam je zagrljaj „skup“. Dajte ga ljudima kad god osetite tu želju, pa čak i onaj kojem je nelagodno da ga drugi dodiruju, jednom će popustiti, jednom će shvatiti. Mnogima tako možete „upaliti svetlo“. Molim vas, upamtite to.

TRIDESET PRVI DAN

Loža sa najboljim pogledom

Siguran sam u to da poznajete ljude koji uvek pažljivo biraju najbolje za sebe: najbolju ložu u pozorištu, najbolje mesto na terasi kraj mora, najudobniji ligenštul uz samu vodu, sedišta razna sa kojih se pruža najbolji pogled, pogled na najlepše što život može da pruži. Istovremeno, postoje ljudi kojima bi najbolje stajalo ime  „Neka Nema Veze“. Njima nije važno ako je neko pre njih zauzeo bilo koje po bilo čemu posebno i bolje mesto u životu mada su svi imali jednake prilike. Rećiće samo: “Neka, nema veze“, „meni je i ovde dobro“, „ma isto je to“, „nije važno“...

Ovakav stav se po pravilu prenosi i na druge životne oblasti. Prvi će želeti za sebe najbolju odeću na primer čak i kada je u pitanju više trud nego cena, drugi će kupovati prvu stvar na koju naiđu a da im odgovara veličina. Prvi će se raspitati gde su najbolji restorani, drugi će sesti u onaj koji izabere slučaj. Prvi će se truditi da naprave udobniji dom, drugi će smatrati da je dovoljno imati gde sesti i gde spavati jer je to, na primer, „više nego dovoljno“ i tako redom od predmeta do odnosa sa ljudima, porodicom, prijateljima, kolegama. Vremenom, učvrstiće se u grupi onih ljudi koji se celog svog života sklanjaju pred svima i od svega, smatrajući da je za njih ono što im preostane dovoljno dobro.

Razlozi takvog ponašanja mogu biti razni, obrazac „usađen“ vaspitanjem, rezlultat potisnutih traumatičnih iskustava, posledica konstantne neuspešnosti ili jednostavno linija manjeg otpora koja pruža taj komfor minimalnog činjenja koje se lako pravda izjavama tipa „ja sam skroman, meni je ovo više nego dovoljno“, „ja nisam poput „nekih“ nezajažljiv“ i mnoge druge, usporivačice razvoja kvalitetnijeg življenja ...

Kojoj grupi vi pripadate? Jednoj ili drugoj? Ili ponekad šetate iz grupe u grupu?

Ako ste nekad posmatrali osobe u poznijim godinama (ne odnosi se na sve, naravno, samo na one „budnije“ ) kako znaju sebi da ugode, kako imaju svoje rituale, kako im je nekako uvek dobro gde god da su, onda ste videli odličan model kako se dobro organizuje i režira svoj život. Na javnim mestima čak iako im se niko ne skloni oni se polako i nenametljivo opet nađu tamo gde su želeli. Polako donose sve odluke ma koliko okolina oko njih bila nestrpljiva. Ili, znate onu situaciju kada ste tinejdžer i nađete se na primer sa roditeljima na nekom koncertu. Oni idu napred, provlače se kroz masu sveta kako biste svi videli i čuli koncert što bolje a vama neprijato, stid vas što se vaši roditelji provlače između ljudi kao da su oni tinejdžeri a ne vi. I ko tu bolje postupa, vi ili roditelji? Pa roditelji, naravno! Njima iskustvo daje tu lakoću kretanja, tu svesnost da uvek postoji bolje i tu prirodnu spremnost da, nikom na štetu, do toga uvek na kraju dođu. I od baka i deka i od roditelja možete mnogo naučiti makar da ste vi danas već uveliko roditelj ili baka...

Budite otvoreni, iskreno se zagledajte u sebe i ako vidite tragove „sklanjača“ u sebi, molim vas, počnite da radite na tome, počnite da uklanjate tu neprilagođenu osobu, tog bezrazložnog stidljivka i plašljivca koji vam ne dozvoljava da živite punim plućima, lako, u sebi i prema spolja. Prepoznavanje tih obrazaca ponašanja i priznanje sebi je pola posla. Druga polovina je iskrena želja da živite drugačije, da zauvek napustite grupu „Neka Nema Veze“. Vežbajte. Krenite malim koracima, od biranja lepših ruta za šetnju, preko najudobnije klupe u parku sa najlepšim pogledom pa do najboljeg stola u restoranu. Budite uporni, sami odredite tempo kojim ćete uvećavati svoju spremnost da u dobrom raspoloženju prihvatate dobre prilike koje vam život pruža a koje do sada niste mogli da vidite kako bi trebalo usled konstantnog ili povremenog „sklanjanja“.

Naizgled te više tehničke situacije stvaraju komfor iz kojeg mi daleko bolje funkcionišemo, bolje funkcionisanje vodi osećanju zadovoljstva, osećanje zadovoljstva nas čini budnim i spremnim za bolje prilike, bolje prilike nas približavaju željenim ostvarenostima, ostvaren čovek zrači drugačije i privlači iste takve ljude... Gde je tome kraj i koliko želite da idete prema boljem, kvalitetnijem životu, na vama je da odlučite. Za početak, učinite prvi korak...

TRIDESETI DAN

Šetnja

Kada ste poslednji put dobili poziv ili poruku:“Hoćeš li u šetnju?“  Volite li da šetate? Dobro, a koliko to zaista često i lako činite?

Sve koristi koje donosi šetnja, sve dobrobiti po naše zdravlje i naš ukupan život čine impresivan spisak. Uživati u životu pored ostalog znači i ići u duge šetnje, sam ili u društvu, posmatrati pri tom svet oko sebe, sve te živopisne slike koje se kao na filmskoj traci smenjuju pred našim očima. Život u boji, scene i slike koje bi bilo šteta propustiti a toga postajemo svesni jedino ako ih vidimo, doživimo, krećući se u našoj šetnji pored ili kroz njih. Šetnjom takođe atmosferu sa letovanja na primer, možemo da „prebacimo“ u svoje mesto življenja i tako produžimo dejstvo svih dobrih vibracija koje smo osećali i doživeli na odmoru.

Pomislite na odluke da ne izađete iz kuće i da izađete. Ako ne izađete moguće je pričiniti sebi mnoga „kućna“ zadovoljstva ali ako izađete, videćete uvek nove slike koje oplemenjuju vas i vaš život. Čak i ako se krećete istom deonicom, ljudi koje srećete neće biti isti, svetlo neba praviće drugačije senke i tako stvarati nove i nove slike u zavisnosti od godišnjeg doba ili doba dana u kojem ste izašli iz kuće. Park uvek izgleda novo i drugačije jer se priroda brine o tome. Kiša ne bi trebalo da bude prepreka već dodatni razlog za šetnju jer je vazduh pročišćeniji, šetnja dobija neku novu dimenziju, možda romantičnu ako tog dana ima prave „podloge“ u vama za takvo raspoloženje i na kraju a nikako nevažna, mala pobeda nad sopstvenom slabošću koja se izborila sa privlačnošću udobne sofe, TV-a i mekog kariranog ćebenceta.

Svako ima neki svoj način i neki svoj tempo šetnje, nekog svog najdražeg prijatelja za šetnju ili voljenog kućnog ljubimca, svoje omiljene rute... Najveće uživanje i jeste u tome da sami osmilimo kako, sa kim i gde čemo u šetnju, kojim tempom i sa kojim ciljem. Niko nikom ne bi treblo da se meša u ta slatka „režiranja“ kako se ne bi umanjivala prijatnost doživljaja. Ipak, dešava se da smo u šetnju izašli kako bi smo pobedili loše raspoloženje. Zatim, mnogima je to i jedini vid rekreacije. Ponekad je šetnja deo duže terapije u cilju ozdravljenja sopstvene duše i života uopšte, deo nesvesnog programa „bojenja života“ u intenzivnije boje. Kada se sve to uzme u obzir, logično je da su se iz ove nekom navike, nekom potrebe razvili i načini kako da šetnja postane daleko korisnija, da nas kvalitetnije opusti, relaksira, poboljša raspoloženje, ostvari dobar fizički balans tela, revitalizuje.

Kako onda iz šetnje dobiti sve najbolje, kako je potpuno iskoristiti da kada uđete u vaš dom i vi i vaši najbliži primete kako ste otišli kao jedna a vratili se iz šetnje kao sasvim druga osoba? Kako da šetnja postane sport, mentalno pospremanje i osveženje, ukupna revitalizacija sa mnogim dobrim posledicama po vaš kvalitetan život?

Sa jedne strane je šetnja u društvu i ona nekako spontano teče, završava se često se  uz šoljicu kafe u nečijem domu... Prijatna i okrepljujuća čini dobro vama, vašem prjatelju, vašem prijateljstvu posebno i vašim životima generalno. Sa druge strane šetnja u koju idete sami otvara prostor za nešto drugo što se opet lako može „ugraditi“ i u zajedničke šetnje ukoliko je za to raspoložen vaš partner za šetnju.

Šetnja kao rekreacija

Idealan tempo koji najviše koristi vašem srcu, poboljšanoj cirkulaciji pa tako i celom telu jeste onaj koji je za primetnu nijansu brži od prosečnog tempa vašeg hoda. Naprednija varijanta jeste brzo hodanje sa uvrtanjem trupa i ramena na način kao kod nordijskog trčanja gde se zamah rukama odvija naizmenično od kretanja nogu. Jednostavnije rečeno kao kada  žurite, pravite duže korake, pokrećete ruke intenzivnije pri čemu uvrćete trup i ramena prateći zamahe ruku. Istraživanja su pokazala brojne prednosti u odnosu na klasično trčanje, pre svega bolje, bez opterećenja,  „samopodmazivanje“ zglobova kao preduslova lakog i zdravog kretanja. Ako ste mladi, to je odlično ulaganje u zdravlje vaših poznijih godina, ukoliko već imate izvesne godine ovaj vid rekreacije čuva i podmlađuje vaše zglobove čineći time vaše kretanje lakim, prijatnim i na oko daleko mlađim od vaših godina. Kada se vratite kući sa brzog hodanja, svucite se pred ogledalom i pogledajte prokrvljenost mišića celog tela. Bićete prijatno iznenađeni da je telo u sličnom mišićnom naponu kao da ste došli sa fitnes treninga. Poboljšana cirkulacija, detoksikacija tela usled znojenja, produbljeno disanje samo su najave vašeg ukupno dobrog stanja koje se učvršćuje ovim vidom rekreacije. Sasvim je dovoljno da ga sprovodite tri puta nedeljno. Dužine deonica koje prelazite postepeno uvećavajte ali ne do u nedogled. Osetićete sami koja je to kilometraža koja od vašeg tela izvlači najbolje i onda se zadržite na njoj, na vašoj stalnoj, omiljenoj ruti rekreacije, ruti zdravlja i produžene mladosti vašeg tela.

Šetnja kao „resetovanje“

Ma kako vam zvučalo, visina upravljenosti vašeg pogleda prilikom kretanja ulicom, prirodom, direktno je povezana sa vašim raspoloženjem. Dakle, ne gledajte u pločnik ili travu neprestano, gledajte ispred sebe. Čak ne ni ravno ispred sebe nego malo iznad tog pogleda, u zoni donjeg dela krošnje drveća, malo preko visine vašeg „standardnog pogleda“. U toj zoni „živi“ vaše bolje raspoloženje, molim vas upamtite to. Napravite jednostavan test tokom šetnje kako bi ste se uverili da je to istina:

Gledajte prvo u pločnik nekoliko minuta, pa ravno ispred sebe takođe par minuta, pa onda u zonu malo iznad toga i pratite vaše misli i vaše raspoloženje. Tako ćete se uveriti u delotvornost i najbrže usvojiti ovu jednostavnu a delotvornu tehniku.

Ukoliko vaš dan nije bio jednostavan, doneo vam je stresove, postoji način da ih se tokom i uz pomoć šetnje oslobodite. Vama je već poznata tehnika gde se uz duboki udisaj „udiše“ mir i spokoj a uz izdisaj stres i loše misli. Sami definišete šta ćete „udisati“ a šta izdisati, jedino je važno da je udisaj uvek dobro a izdisaj uvek čišćenje lošeg. Trajanje je određeno vašim doživljajem da ste se konačno opustili, oslobodili stresa ili makar umanjili njegovo dejstvo.

Iskoristite šetnju da pored uobičajene rekapitulacije dana na poslu, „sređivanja“ odnosa sa ljudima, „renoviranja“ kuće, malih i velikih „borbi “ sa duhovima prošlosti, sredite, pročistite, oplemenite vaše misli time što ćete upijati sve utiske tih jedinstvenih slika koje vam život poklanja dok se krećete. Sunce, kiša, sneg, ljudi razni, građevine velike i male, oblaci spori i oblaci brzi, ptice, mačke, psi, milion slika, milion boja, svetlosti i formi, zvukova glasnih i tananih, utisaka i inspiracija, najrazličlitijih izvora čiste životne radosti, samo im se prepustite.