ŠEZDESET ČETVRTI DAN

Bal pod maskama

Prođoše decenije u druženju sa prijateljima. O kako je bilo lepo! O kako smo se divno provodili! O kako smo divno putovali zajedno! O kako smo pravili velike zabave što bez što pod maskama! O kako smo uživali da jedni drugima pravimo iznenađenja, priređujemo večere, kupujemo poklone... U živote su nam dolazili mnogi zanimljivi, šarmantni ljudi od stila, uvek spremni za dobro druženje bez drugog povoda do životne radosti koja se deli sa prijateljima... O kako su divne te godine!

O kako je od svega toga sada ostalo vrlo malo. O kako se većina brzo umorila. O kako smo se izgleda mi probudili pa konačno primetili da se većina umorila.

Možda nam je ostalo tri i po osobe koje nas dovoljno inspirišu da organizujemo neku kućnu zabavu. Ostali žure, nemaju vremena, nemaju volje za organizovanje bilo kakvog viđanja, makar i „najekspresnijeg“. Sve je došlo do tačke kao da se održava na veštačkom disanju.

Da li vam je sve to poznato? Da li ste napokon shvatili da je vreme da odustanete kada ste u istim poznatim telima otkrili neke nove ljude? Životne okolnosti su oblikovale ili izgurale na površinu reči i osobine zbog kojih ste osvestili da je zajednički život, u iskrenoj želji da se razume, oprosti, trajao možda i decenijama kao vaš veliki nesvesni teret, veći od svih dobrih razloga čuvanja odnosa u koje ste iskreno verovali.

Kad padoše te decenijske maske koje behu pričvršćenje onim najpovršnijim što čini uživanje u životu, ostadoše „vrednosti“ koje upravljaju životima ljudi oko vas. Pojaviše se stranci koji imaju neko drugačije srce od vašeg. Srce koje ne ume da se raduje uspehu prijatelja, srce koje traži krivca isljučivo oko sebe a nikada u sebi, srce koje ne voli svoj život pa je teško očekivati da može voleti život drugog, srce koje ne prašta, srce koje ume da mrzi, srce kojem je politička orijentacija jednaka vrednosti čoveka, srce kojem je društveni status jednak vrednosti čoveka, srce koje ne veruje u dobro, u napredak, srce koje može da „ujede“ drugo usled sopstvenog životnog nezadovoljstva i to prijatelja koji je potrošio silno vreme da u toj duši upali svetlo. Zar nije to više nego dovoljno za istinski kraj?

Ipak, ovo nije lament. Ovo je oda novim ljudima u vašim životima! Verujte, ovo je sve za vas, malo je reći odlično! Kako to?

Odoše ljudi bez maski svojim putem jer im je odavno bilo vreme da odu. I takvih će „odlazećih“ ljudi u vašim životima uvek biti sem ako niste mazohisti iz straha da gubite ljude oko sebe. To je prirodno. To je zdravo za vas i vaš život. To znači da se razvijate, da rastete, da volite i poštujete sebe i svoj život, posebno deo koji se odnosi na raspolaganje vremenom sa pitanjima na koga potrošiti vreme i zašto. Vrlo je ljudski zapitati se šta ja imam od toga. Ima li moja duša više svetla? Ima li moja duša više radosti? Budi li se u mojoj duši više ljubavi i na kraju šta moj život ima od toga? To je sastavni deo vašeg napretka ako vam je stalo do njega. Budite spokojni u pospremanju vašeg života. Ispratite blagoslovom, ljubavlju i mirom u srcu, onako kako vam odgovara, svakoga za koga ste shvatili da je vreme da ode iz vašeg kruga ljudi sa kojima delite život. Radujte se i ne bojte se. Time pravite mesta da u vaš život dođu osobe koje su „tačnije“ za vas, one koje će vas inspirisati na mnogo načina i pokretati vas i vaš život u pravcu nekog novog, snažnijeg i drugačijeg napretka.

Napredak je daleko veći ako svako iz vašeg okruženja postiže barem u nečemu više nego vi, ako ima talente koje vi nemate, ako ima drugačije, sveže i korisne ideje, poglede na život, stvaranje, uspeh. Takvi ljudi su istinsko blago, riznica podsticaja vašeg napretka u svakom pogledu. Velika je sreća čuti iskrenu, plemenitu, srećnu misao koja obasjava vašu dušu i inspiriše vaš život a još veća sreća je takvom biću pružiti ono najbolje od sebe, i više od toga kada usled jednog novostvorenog, posebnog odnosa, postanete daleko svesniji šta sve zaista znate i šta sve možete.