среда, 13. јул 2016.



ŠEZDESETI DAN


Sva naša ponovna rođenja


Ljudi mogu da se rode ponovo mnogo puta tokom života. Mogu da prežive teške periode u životu, mogu da pobede bolesti, strahove, brige, tuge, velike depresije, mogu da napokon pronađu ili otkriju tu negde pokraj sebe ljubav svog života, mogu da na bilo koji način izmene svoj život do nivoa kvaliteta kada osećaju i izgovaraju:"Kao da sam se ponovo rodio/la!"

I svako to rođenje veliko je i važno. I od svakog tog rođenja život napreduje. Neko to osvesti, neko samo potrči od sreće. Sreća je tu i kada se vidi i kada se ne vidi. Samo od nas zavisi, od naše budnosti, spremnosti i želje da je vidimo, da je pozdravimo i lično upoznamo koliko ćemo je u tim trenucima ponovnog rođenja pustiti duboko i snažno u naš život.

Nakon nekog vremena kao da ta prva radost, ta velika sreća nakon ponovnog rođenja počinje da bledi. Život od nas polako preuzme vladarsko žezlo i nedugo potom, nezvan se pojavljuje novi posao, obaveza, okolnost, problem koji zahteva nova rešenja do nekog novog ponovnog rođenja. I tako neprestano, kao neumorni morski talasi koji neprekidno dolaze, nekada mali jedva primetni, nekada ogromni, koji poklapajući oduzimaju dah. 

Jesu li problemi stvarni? Jesu. Jesu li često veoma teški po nas? Jesu. Jesmo li ponekad u tom problemu usamljeni i pored čitave armije bliskih ljudi oko nas? Jesmo. Ide li često rešavanje veoma, veoma sporo? Ide, i te kako ide.

A može li taj naš život nekako drugačije? I te kako može!

Idemo malo u prošlost, moju, vašu, njihovu, nečiju i svačiju. 
Imate složenu situaciju na poslu, u porodici, komšiluku, u krugu bliskih prijatelja. Na poslu je devalviran vaš rad, u porodici vas je neko bolno povredio, sa komšijom ste u poremećenim odnosima beskonačno (i besmisleno) dugog sukoba, najbliži prijatelji prave greške koje se prema vašim uverenjima ne dešavaju ljudima koji razmišljaju i poštuju bliske ljude. I to postaje teško, postaje mučno, postaje teret naših života koji nas sprečava da uživamo punim plućima. Iz tog tereta, tame i tuge, pogrešno procenjujemo i često još pogrešnije reagujemo i činimo. A znate, ne mora tako. Otkrio sam to tek poslednjih desetak godina svog života. Odavno sam znao kako bi valjalo da pristupim i postupim u neprijatnim i teškim životnim periodima ali iskreno govoreći ponajviše kao definiciju. Definiciju koju nisam osećao, koju nisam primenjivao.Tek ovih godina pošlo mi je za rukom da napokon živim to sopstveno (sa)znanje.

U mirnom ritmu našeg života pojavljuje se iznenada problem, velik, glasan, snažan, bolan i gotovo da nas u prvi mah blokira da bilo šta učinimo. Umesto pristojno efikasnog pristupa momentalnog traženja rešenja, dozvoljavamo u potisnutoj (ili ne) atmosferi lamenta nad sopstvenom sudbinom da u nama usled stresa rastu neke borbene sile koje podstiču verovanje kako je dobro da se suprotstavimo, sukobimo, pobedimo ili uzvratimo udarac. Bilo šta od toga da učinimo, niti smo posle srećniji, zadovoljniji, niti naš život usled takve odluke i pristupa počinje da napreduje. Činili ne činili, rešavali ne rešavali, sa takvim stavom, pritiskajući osećaj nespokoja nakon svega dugo ne odlazi. 

Šta onda činiti? U prvi tren baš ništa sem umirivanja sopstvenih misli. Rešenje je vrlo jednostavno: sva je naša snaga i mudrost u iskrenom i koliko god je moguće u datom trenutku, mirnom prihvatanju svega što nam se dešava ma kako iznenadno neprijatno, stresno ili bolno bilo. Jednostavno prihvatite da postoje situacije, ponašanja, dešavanja i okolnosti koje su dijametralno suprotne od same suštine vašeg bića. I to nije strašno, nije za osudu makar po vama bilo najpogrešnije. Prihvatajte sve bez osude, besa ili tugovanja, prihvatajte u miru, u ljubavi jer doktorka Larisa Fotina najlepše kaže:"Ljubav osvešćuje razum". Molim vas, usvojite ovu jednostavnu i čistu misao kao deo svakog vašeg udaha, zauvek.

Mnogo ste puta ovo čuli ali je grandiozno istinito: Budite kao voda. Prilagodite se svakom obliku okolnosti koje su vas snašle. Potrudite se da ih razumete, prihvatite svaku različitost i oprostite srcem i razumom svaku "pogrešnost" koja vas je na bilo koji način poremetila ili povredila. Naučite sebe da živite u tananoj vibraciji istinskog prihvatanja svega što vam se dešava u životu i rodićete se ponovo. Biće to jedno od najvažnijih rođenja vašeg života ako ne i ono najvažnije. Zašto? Zato jer tako oduvek žive istinski srećni ljudi.



Нема коментара:

Постави коментар