UVODNIK I PRVA ČETIRI DANA

KAKO UŽIVATI U ŽIVOTU?!     

                                  „Sa prošlošću nemam ništa; niti sa budućnošću. Ja živim sada.“

                                                                                                           Ralf Valdo Emerson

                                                                                                                          

UVODNIK

Odavno već razmišljam o pisanju o onome što već gotovo dve decenije saznajem, čitajući, slušajući, učeći od onih koji su usavršili svoje sisteme unapređivanja unutrašnjeg života, osluškujući promene u sebi i drugima sa jednim jedinim ciljem. Kako svakoga dana do kraja i svim svojim čulima da postanem i budem svestan dobrih stvari u sebi, kroz mir sa samim sobom, kroz duboku i iskrenu radost. Kako, isto tako snažno, svakodnevno da doživljavam svet oko sebe, ljude, boje, ukuse, mirise, svetlost  ...

KAKO UŽIVATI U ŽIVOTU?! Predano i potpuno, dušom i telom, sa lakoćom iz koje sve što radim činim mnogo uspešnije osećajući pri tom beskonačno zadovoljstvo. Ne samo radeći što volim. U svemu!

Kada se dugo pitate i kada dugo pitate, kada snažno želite da saznate i od toga ne odustajete onda i dobijete odgovor. Kroz ljude i iskustva, svoja i drugih, kroz doživljaje osvešćenja nastalih kao prirodna sublimacija nagomilanih iskustava. Od indijskih učenika koji u Indiju odlaze da bi tamo, na jednom od najčistijih  izvora svetske duhovnosti dobili odgovore na brojna pitanja, preko savremenih američkih autora koji se bave radom na sebi i ozdravljenju sopstvenog života, pa sve do velikih duhovnika i stručnjaka sa naših prostora koji ovde i rasuti po Evropi i svetu čine i pomažu da nam bude bolje, da budemo bolji, odgovor je uvek isti.

LJUBAV, pre svega, u svemu i posle svega. Pokretačka snaga, najjača životna sila, najsnažniji iscelitelj duše, tela i života. Izvor mira, zdravlja, radosti i istinske sreće! Preduslov, uslov i najvažniji  deo svakog napretka i uspeha!

Dan po dan, kroz najupečatljivije životne situacije, kroz odnose koji nas najčešće ili možda najviše plaše, bole i raduju, proćićemo zajedno kako bi ste saznali, probudili sopstvena iskustva i znanja, šta možete da učinite da vam u sebi i sa sobom, sa drugima, svuda i uvek, bude što bolje. Koliko bolje, zavisi od vas. Onda, idemo polako ...

Autor

PRVI DAN

Lokomotiva mog dana

Sredinom devedesetih godina mama, tata i ja smo često provodili vreme u razgovorima sa našom prijateljicom Zoricom Zorkom Abadžić, izuzetno talentovanom ženom, pesnikinjom snažnih reči, slikarkom minuciozno razvijenog poteza, a iznad svega, visokosvesnim duhovnim bićem koje neprestano radi na sebi u ambicioznom, velikom, dubokom fomatu, živeći ovih sadašnjih godina u bistrini izbora sopstvenog puta. U tim zajedničkim što spontanim, što namernim seansama sređivanja naših života, Zorica se setila Milenka. Verovala je na osnovu sopstvenih iskustava da je Milenko posebno potreban, dragocen za moj duhovni razvoj koji je lutao između više mogućih, jednakih puteva, onako kako je to moguće u dvadesetim godinama jednog mladića. 

Imao sam sreću da se zajednički prijatelj Zoricin i mojih roditelja iz mladosti, ubrzo boravi u Srbiji da bi održao seminar sa izuzetno snažnim pozitivnim psihoterapeutskim dejstvom na nas koji smo mu prisustvovali više dana. Cilj koji je meni odredio bio je povećanje emocionalnog praga tolerancije na stres, osetljiva tema za koju će se kasnije ispostaviti da dodiruje najveći broj ljudi koje ću sretati. Tada je mojim roditeljima nakon seminara rekao da će tehnike koje sam usvojio od tog trenutka promeniti moj život za 180  stepeni. Bio je u pravu. Milenko Vlajkov, magistar psihologije, osnivač je i direktor Instituta za kognitivni menadžment u Štutgartu, učitelj individualne meditacije, akreditovan psihoterapeut, internacionalni trener i supervizor Instituta Albert Elis iz Njujorka, sa statusom internacionalnog ocenjivača za racionalno-emotivnu bihejvioralnu terapiju. Ono sa čime ovde počinjem je upravo ono što sam prvog dana u prvoj rečenici naučio od Milenka i što je kasnije poboljšalo i moj i živote mnogih oko mene. Lokomotiva.

Kada se ujutro probudimo, postoji mogućnost da kada pogledamo kroz prozor ugledamo kako pada kiša u sumornom hladnom danu. Da odemo u kupatilo u kojem je nestalo paste za zube. U brzini obuvanja čarapa,  poslednji par koji je potreban dami za planiranu odevnu kombinaciju, često se desi da se pocepa ... Kafu je potrošio partner koji izlazi pre vas iz kuće ... Radio je na sumornoj stanici koja neprestano emituje vesti, monoton spikerski glas ali vi sad već prilično iznervirani, niste u stanju da razmišljate o toj „olovnoj“ zvučnoj zavesi. Nekako se spremite za posao, izlazite iz stana a u liftu komšija, poslednji od svih u zgradi sa kojim biste započeli novi dan ...

Prva misao nakon buđenja bila je kako je teško ustati iz toplog kreveta i krenuti u novi, istovremeno monoton i stresan dan na poslu. Ta prva misao je LOKOMOTIVA našeg dana. Na nju se „zakačio vagon“  prizora kišnog dana koji nas je dodatno „spustio“ u niže zone raspoloženja. Sledeći vagon pasta za zube, pa pocepana čarapa ... i tako sve dublje i dublje. Većina tako živi godinama. Tužno, zar ne?

Šta da učinite da to promenite?

Pogled kroz prozor na sumorni dan, i to se rešava vrlo jednostavno. Postoje dve čarobne reči: PA ŠTA?! Upamtite jedno, U VAMA JE UVEK SUNČAN DAN! Oblake vi navlačite i sklanjate. To nema nikakve veze sa stvarnim meteorološkim prilikama. Mnogi su se zaljubili na pljusku, mnogi su se prvi put zagrlili na hladnoći ...

Kada otvorite oči, potrudite se da svoje misli okrenete u pravcu dobrih stvari u vašem životu, zdravlja, ljubavi, prijateljstva ... Pokušajte sebe da ispunite zahvalnošću što imate posao, što dan započinjete iz udobnosti svog doma, mnogo je dobrih razloga koji vas mogu inspirisati ... Ako vam je teško da se direktno iz sna mentalno aktivirate na taj način, jednostavno pogledajte u partnera ako je još u krevetu i spava pored vas, energiju doživljaja poljupca usnulog partnera ponesite sa sobom u novi dan. Ako partner nije tu, tu je kućni ljubimac ako nema ni njega, tu je fotografija drage osobe, slika na zidu koja vas čini srećnim, biljke u prozoru, bilo šta što vam može koristiti da  vaša lokomotiva bude blistava, svetla, takva da za sobom može da povuče samo srećne „vagone“ .

Sve dalje tećiće i mnogo prijatnije nego što ste očekivali. Na poslu će vam ljudi lakše prilaziti u želji da pomognu ili jednostavno samo želeti da su kraj vas, u vašem društvu ... Srešćete ili upoznati drugačije, prijatnije, vama bliže osobe ... A to je tek početak vašeg dana, za uloženo malo truda dobijate ogromno dobro! Da, to je i početak vašeg novog života! Odlukom da hoćete da  budete dobro, počinje vaše  novo dobro ...

DRUGI DAN

„...Ja živim sada.“

Čujete često ljude kako kažu da im je godina proletela kao tren. A kada bi ste ih upitali šta su sve doživeli u toj godini, gde su sve bili, koga su upoznali, ne bi mogli svega da se sete u trenutku. Šta nam to govori­? Da tokom te godine nisu bili dovoljno budni, nisu bili svesni, nisu mislima živeli u vremenu kroz koje su prolazili i za rezultat imaju godinu koja je protrčala sve sa teretom nasledjene  teorije o brzoj prolaznosti života. Puno sabranih takvih godina dovelo je do čuvene „mudrosti“ „Šta je život? Sekunda!“ Mnogima jeste ali  vama ne mora tako da bude.

Pripadajte trenutku! Osetite mirise i ukuse, pogledajte Sunce ili Mesec, budite svesni sagovornika ili onoga što radite ... u svakom trenutku vašeg života. U početku će ići malo sporije, ali stalnim podsećanjem samog sebe (zapišite na vidna mesta) početna  izvežbanost vremenom će postati vaše prirodno stanje. Postoji samo sad. To je blaga vredna istina od koje će se vaš život razviti u potpuno novom pravcu. Pravcu punoće i lepote rođene iz vaše budnosti, iz vaše svesnosti koliko je lepo  pripadati trenutku i proživeti ga „punim plućima“. Vaša godina postaće dugo vreme ispunjeno snažnim, kvalitetnim proživljavanjem ogromnog broja vrednih trenutaka i perioda. Vaš život tako postaje mnoštvo sadržajno bogatih godina. Kad budete jednog dana odlazili sa ovog fantastičnog sveta, ono što ponesete sa sobom biće daleko vrednije a pogled na sopstveni život ispunjen dubokom zahvalnošću za sva iskustva koja vam je život podario na čelu sa svesnošću kao preduslovom svega toga.

Vi sada čitate. Ako vas ovog trenutka okupira isključivo ovaj tekst, predano ste potpuno posvećeni želji da saznate nešto novo i ne primećujete ništa drugo iz svog okruženja, ne remeti vas ni jedna misao, briga, sećanje ili planiranje znači da ste posvećeni  samo onome što se dešava SAD.  Ni o čemu pre, ni o čemu paralelnom i ni o čemu posle.  Onda ste već uspeli i ja vam na tome iskreno čestitam.

TREĆI DAN

Ljubavna veza sa samim sobom

Koliko volite sebe? Hajde, brzo odgovorite u procentima, 30%, 50% ili 100% ili 0%? Ono što vam prvo izađe sa usana bez razmišljanja jeste istina, prijatna ili manje prijatna. Kako to funkcioniše?  Oblikovanje slike o sebi a potom zauzimanje određenog stava prema sebi na osnovu toga sa više ili manje ljubavi seže daleko u vašu prošlost ... Neke od nas su roditelji i neposredno okruženje hvalili i nagrađivali za stvari koje smo u detinjstvu učinili dobro a češće nadprosečno dobro. Neke od nas su prihvatali  podrazumevajući da smo mi uspešna deca ili tinejdžeri u svemu što radimo. Neke od nas nisu primećivali. Neke od nas su demoralisali na razne bolne načine ... Proporcionalno tome gradili smo sopstveno samopouzdanje, samopoštovanje i ljubav ili nešto drugo prema sebi. Ako smo u odrastanju bili „nevidljivi“ ili trpeli na bilo koji način, najčešće je to stanje preneseno i u odraslo doba, pa smo takvi nastavili da budemo prihvatajući da smo mi „jednostavno takvi“, da nas na primer na poslu ne primećuju i da je to nešto konačno. Ljubav prema sebi nije imala prostora da se naročito ili uopšte razvije.

Malo pružanja sebi, onesposobljava da se kvalitetno i najbolje pruži drugima. Kako? Primera radi, balkanska majka u stanju je da ceo dan priprema trpezu za svoje ukućane, decu, unuke sa željom da im ugodi najsavršenijim jelima koje može da pripremi kako bi oni uživali, jeli kvalitetno i po njenoj zamisli bili srećni. I u tome uspeva ali daleko manje nego što veruje da jeste. Ceo dan rada u kuhinji ženu iscrpljuje. Do poslednjeg trenutka će se baviti pripremom obroka kako bi za sto iznela toplo i sveže jelo. I deca će sesti i jesti, porodica će hvaliti umeće, ceo trud nestaće za sat vremena i za dva dana niko se neće sećati šta je jeo ili koliki je trud u to jelo bio uložen. A majka? Iscrpljena do krajnjih granica, kose „obogaćene“ kuhinjskim mirisima i parom iz lonca u odeći za kuvanje, umornog pogleda, povijenih leđa leći će u krevet srećna sa uverenjem kako je učinila baš dobro, najbolje ...

Ne sva, ali neka je to barem polovina sve te dece, osvešćuje tokom života da nešto nije u redu sa tim običajnim nasleđem o majci žrtvi. Dok su jeli, bili svesni malo ili mnogo, nisu mogli zapostaviti sliku i činjenicu o umornoj, iscrpljenoj majci koja je sve to pripremila. Koliko je to jelo onda zaista prijalo? Želite li vi to svojoj majci?
Ne verujem ...

Postavimo to malo drugačije. Majka se opredelila za obrok koji se priprema brzo i lako a pri tom je zdrav i ukusan. Stigla je da se odmori, osveži i porodicu dočeka perfektno doterana sa blistavim osmehom na licu. Zato je imala energije da bude zabavna, izazove buru smeha za stolom, ali i da porazgovara sa unukom o „važnom i velikom“ problemu iz vrtića. Koja je od dve majke korisnija sebi i okolini? Odgovor je jednostavan. Taj isti princip primenite na sebe. Ugodite sebi, naučite da napravite male ugodne pauze samo za sebe, uz šoljicu kafe, muziku, film, naučite da štedite vreme, da ne budete bahati prema njemu. Nađite vreme za rekreaciju, negujte se, birajte okruženje u kojem su ljudi koji takođe tako čine ... i ljubav sa samim sobom ići će daleko lakše i prirodnije a okolina će biti u ogromnom dobitku od vas takvih „novih“. Svako, baš svako želi da je u društvu osobe pune ljubavi. Prema sebi i prema drugima. Na taj način i jedino tako bićete zaista korisni sebi, voljenom biću, okolini.

Postoji jedan stari trening za vežbanje uvećanja dobrog odnosa prema sebi. Stanite pred ogledalo. Pogledajte se u oči. Ne skrećući pogled, izgovarajte glasno i jasno sebi svoje ime i „VOLIM TE“. U početku koliko možete puta, a krajnji cilj ove vežbe je da dostignete stotinu ponavljanja gledajući sve vreme sebe u oči, bez skretanja pogleda, sa ljubavlju i željama za sopstveno dobro. Izgleda jednostavno ali ... Upornost će vas promeniti, približiti sebi. Uostalom, videćete, uporni će biti nagrađeni ...

Nisu vas hvalili kad ste bili mali, ni danas niko to ne čini. Pomalo ste tužni zbog toga. Taj lament je besmislen, jer ga vi možete promeniti bez zahteva prema spolja. Jednostavno, kada ste zadovoljni, recite sebi BRAVO i svoje ime. U sebi i biće dovoljno. Budite sami sebi kriterijum. Sada ste odrasli pa se tako ponašajte. Vladajte svojim životom, jer izgovori vezani za preživljene stresove nekada davno, pred ovom odlukom se obesmišljavaju, gube snagu, blede i nestaju.

Kada vidite na ulici osobu koja blista srećom i zadovoljstvom, kada se kreće u svom telu kao u udobnom, luksuznom automobilu, neka vam ona bude podsetnik na ono što bi bilo dobro da radite sa sobom i sebi.

I pohvalite sebe što ste to primetili, jer to je dobar znak, znak da se i vi „budite“ ...

ČETVRTI DAN

Odlaganje sopstvene sreće

Odlaganje sopstvene sreće je uslovljavanje sebe na pravo da sad i odmah budete srećni. „Kad kupimo lepu baštensku garnituru počećemo da sedimo na terasi, sad, ovog leta ovako je kako je, bolje  'ajmo u dnevnu sobu ...“ „Kad završim ovaj dvogodišnji posao, nagradiću se nekim lepim putovanjem!“ „Ne mogu nikako sad na kafu, da prekidam,  spremam kuću ...“  To je ono što činimo prema sebi, a postoji i prema drugima, često najbližima: „Uči lepo, za vreme studija je bolje da zaboraviš na provod, naizlazićeš se kasnije, za to uvek ima vremena.“ ... Polako vam sad naviru često izgovorene rečenice: „Kad završim ovo, onda ću da jedem"... „Kad jednom nađem pravu osobu za sebe, onda ću tek zaista da živim ...“ 

Zašto, zbog čega, zbog koga i čemu?

Primera je beskonačno mnogo, zapuštene predivne bašte, bežanje u kuću ako nismo doterani a dolazi neko koga želimo, zanemarujući pri tom srce koje lupa u ritmu velike zaljubljenosti ... Nismo sami sve to „patentirali“. Dobar deo toga usvojili smo u sopstvenim porodicama, zajedno sa besmislenim poslovicama i dedinim „mudrostima“, čiji je smisao odavno „potrošilo“ vreme u kome živimo. Ali da sad ne bi smo zapali u zamku razmišljanja „ko je koliko kriv“, mnogo je važnije da na kraju, ako smo pošteni prema sebi, priznamo da su nam iz života kao pesak iz ruku iscurili neki od najdragocenijih momenata koje smo sami sprečili da se ostvare ... Mogao sam ovo, mogla sam onako, ovako ... Mogli ste da ostvarite bonus koji se najlepše meri, količinom svetlosti dana koji se pamti, možda zauvek.  

Postoji samo sad! Sad se neko raduje što vas zove na kafu i tople kolače, sad je pravo vreme da se putuje jer srce treperi radošću pri pomisli na to, sad vam prilazi možda prava ljubav života, zanemarite kosu i kućnu „za do prodavnice“ odeću, stanite i sačekajte da dođe do vas,  jer imajte na umu, niko ne može pouzdano da tvrdi koliko je kome lepih trenutaka, prilika i šansi određeno po jedinici trajanja života. „Kreditiranje“ sopstvenog života često vodi prema jednom u budućnosti, prema osećaju da ste sklopili loš „kreditni aranžman.“

Sad ste, vrlo verovatno, zagledani u jednu tačku negde malo dijagonalno ispred vas i razmišljate.. To je dobro.. To vaga u glavi odmerava tas starih i tas novih stavova i navika ...

Onda? Šta kažete? Hoćete li ubuduće ići na druženje sa prijateljima, na zabavu, neku večeru, koncert,  samo ako ste u idealnom raspoloženju ili ...?