DEVETI DAN

Pronalaženje prave ljubavi

Koliko ljudi poznajete koji su u potrazi za pravom ljubavi, svojom idealnom polovinom, osobom sa kojom žele da provedu život? Ili ste i vi ti koji još uvek nisu pronašli svoju pravu ljubav? Koliko ljudi zaista nešto čini da ostvari svoju želju? Koji broj njih veruje da će se to ostvariti? Koliko njih počinje da sumnja da je brak baš toliko dobra stvar, nesvesni da je ta sumnja prvi od koraka u pravcu odustajanja? Koliko njih počinje da prihvata postojeću situaciju naglašavajući dobre strane jednine nakon što stalni izlasci postanu napor, kao što su udobnost, mir i tišina doma koji je „samo moj“ , odsustvo potrebe za prilagođavanjem...

Jednom me je otac početkom mojih tridesetih godina pitao šta planiram, šta tačno želim da radim, čime da se bavim, u kom  pravcu ide moj život i ja sam mu dao odgovor ovako, onako, ni meni čini mi se nije bilo najjasnije. Ono što mi je tada rekao odredilo je kasnije mnoge važne momente u mom životu: “E pa čega nema u glavi (mislima), nema ni u životu“. Nekako me je ta rečenica pogodila. Bilo je to veoma delotvorno buđenje. Sve što sam kasnije želeo da ostvarim potrudio sam se da moja želja u mislima postane što preciznija, što jasnija. Postajao sam zadovoljan tek kada osetim da se misao o želji iskristalisala i tada bih je ostavio. Ovo „ostavio“ vezano je za iskustvo moje majke koja je pre oko deceniju posetila manastir u Srbiji u želji da razgovara i posavetuje se sa sada već pokojnim duhovnikom koji je za to vreme važio za veoma mudrog čoveka a koji je opet, za svakog ko mu se obratio, imao pravu reč koja čoveka usmerava ka rešenju. Čekajući sa prijateljicom, čula je razgovor monaha sa jednim mladićem koji je rekao da mu dve žene koje su došle iz istog razloga kao i on ne smetaju i mogu da prisustvuju njihovom razgovoru. Mladić je izneo svoju želju, rekao da dugo želi ali se ništa ne dešava, želja se ne ostvaruje i da je očajan zbog toga. Monah mu tada reče jednu jedinu rečenicu: “Idi zapali sveću, pomoli se za tu želju, idi kući i zaboravi je.“ Mladić je bio iznenađen, bilo je jasno da je očekivao daleko duži razgovor, složeniji savet i posebnu molitvu za njega koju bi monah izgovorio. Ipak, poslušao je, zahvalio se i otišao svojim putem.

Nakon što mi je majka to ispričala shvatio sam šta je to što je važno za ostvarenje želje. NE KINJITE SVOJU ŽELJU stalnim besomučnim ponavljanjem kombinovanim sa pitanjima sumnje da li će se ostvariti. Kada je poželite i utvrdite na vama najbliži način, ljubavlju, molitvom, meditacijom, bljeskom iskrene radosti iz dubine duše, ostavite je na miru, zaboravite je. To je kao da ste negde u bašti ostavili seme nekog voća i zaboravili gde je to mesto a okolnosti su, poput Sunca i kiše, učinile svoje. I  jednog dana, na vaše veliko iznenađenje, nikao je mladi izdanak koji je već sledeće godine doneo sočne plodove. Ostaviti želju da se sama razvija nije jednostavno ali to znači da ste uspeli najvažniju stvar: OSLOBODILI STE SE STRAHOVA I SUMNJI U OSTVARENJE VAŠE VELIKE ŽELJE! Samo tako želja ima prostor i slobodu da se razvije do svog ostvarenja. U protivnom, sumnjama i strahovima stalno presecate tok ostvarenja, time i samoostvarenja i to kao da se krećete dva koraka napred pa možda i tri nazad i tako nigde ne stižete. Imajte poverenja u dobro zabeleženu želju u vašoj mentalnoj biblioteci. Zato je veoma važno kako ste je pohranili na čuvanje, u miru, ljubavi i iskrenoj radosti što takva želja u vama živi. Kada bude potrebno, vi ćete precizno prepoznavati situacije u kojima je važno i pravo vreme da se aktivirate u pravcu ostvarenja ili jednostavno prepoznati da je to to. Kada ostavite vašu želju na miru, nastavite normalnim tokom vaš život uživajući u svakom trenutku koji vam dolazi. Znate dobro da život ima mnogo toga različitog lepog da vam pruži i da sreću ne čini samo jedno. Uživajte u svemu a verovatno kada se najmanje budete nadali, nićiće izdanak vaše želje a nije isključeno da to odmah bude drvo sa zrelim plodovima. Ovde govorimo o ljubavi ali princip jednako tako zahvata svaku drugu iskrenu i čistu želju. Dobar baštovan će vam reći da sve zavisi od toga kako ste sadili, kakvu ste pripremu napravili i koju ste vrstu semena izabrali.

Na jednom seminaru na temu duhovnog „preuređivanja“ i isceljenja delova duše kojima je to potrebno, pored mene su sedele dve mlade žene koje su i ranije prisustvovale seminaru istog predavača  sa željom da shvate gde greše u želji da pronađu prave osobe za sebe. Povele su i svoje prijateljice jer su im prenele da su bile prezadovoljne prethodnim predavanjem. Iako je seminar sad imao drugu temu, inspirativni predavač Ivan Bavčević naveo je gde je osnovna greška nekog ko traži pravu osobu za sebe. Većina traži nekoga ko će biti određenog izgleda, karaktera, obrazovanja, uspešnosti, ko može da pruži ljubav, nežnost...  A potrebno je stvari postaviti drugačije: Tražim nekog kome ja želim nešto da pružim, da pružim sebe, svoju ljubav, nežnost...  Odsustvo i najmanje doze egocentričnosti i česte nesvesne sebičnosti pomaže želji da se ostvari. Kasnije na pauzi slušao sam priču žene koja je ranije poslušala predavača. Zvučala je nekako kao sad ja koji govorim vama. Velika želja u glasu da prijateljice shvate kolika je istina, snaga i delotvornost u onome što su upravo čule.

U muzičkoj školi u mojoj rodnoj Bačkoj Palanci na časovima solfeđa, imali smo nastavnicu Dušanku Kostelac, jednog zaista posebnog pedagoga, koja nam je između ostalog na klaviru svirala određene akorde i tražila da po sluhu pogodimo koji je to akord. Neko je bio uspešniji neko manje uspešan ali ono što pamtim je da nam je rekla: „Prvo što pomislite to je to, to je tačno, vidite da sva kasnija kolebanja ispadnu greška.“ Sedeći za pijaninom u našoj osunčanoj učionici, nastavnica solfeđa, ne sluteći koliko će to na nekog možda delovati, rekla nam je rečenicu koju sam ja upamtio i poput dubokog otiska poneo sa sobom u život zauvek.

Ne kolebajte se. Odlučite se, nije za to potrebno mnogo hrabrosti. Presecite voz besmislenih pitanja koja proizvodi sumnja. Odlučite šta tačno želite. Definišite tu sliku do poslednjeg detalja. Jednom ćete biti jako zadovoljni i uživaćete u dobrim posledicama toga što ste nekada bili precizni u definisanju sopstvenih želja.

Najjednostavnije je po pravilu, od kako je čoveka, najdelotvornije. Najjednostavniji principi koji usmeravaju delovanje ka bilo kojem uspešnom ostvarenju imaju najveću snagu. Srešćete se, verujem više puta u životu, u sopstvenom ili tuđem iskustvu sa ovom istinom. Molim vas, upamtite to.

Kristalno jasna i čista slika želje, ostavljanje želje u ljubavi i radosti da spokojno miruje u nama i to do stadijuma zaboravljanja  i nesebično postavljen cilj, traženje osobe kojoj ćemo pružiti svu svoju ljubav i svoj najbolji deo sebe jesu ono vaše najjednostavnije koje već ovog trenutka može mnogo da učini za vas. Koliko će biti uspešno, znate od koga i od čega zavisi.