PEDESET ŠESTI DAN

Kriterijumi, kriterijumi i kriterijumi

Ponoviću opet čarobnu rečenicu koja vas čuva od toga da ne upadnete u zamku i počnete da se u bilo kojoj sferi vašeg života ponašate prema kriterijumima i očekivanjima nekog drugog, rizikujući tako da izgubite sopstveni osećaj slobode, radosti života, sebe, sopstvene želje, ciljeve, snižavajući svesno i nesvesno sopstvena merila stvari, vrednosti i kriterijume, dakle: BUDITE SAMI SEBI KRITERIJUM!

Ova rečenica ima svoju veliku ulogu, snagu na i u našem životu, ona je deo priče o kriterijumima o kojima smo pričali i o kojima ćemo još pričati a odnosi se prvenstveno na nas. Ali, postoji i onaj deo priče o sopstvenim kriterijumima kojima delujemo na druge, bili toga svesni ili ne, želeli to ili ne. 

Umete li ponekad da se obučete slično vašem prijatelju kako ne biste “štrčali” jer on ili ona nisu ljubitelji posebnog doterivanja. Osećate li nelagodnost zbog toga što ste u uskoj pripijenoj odeći pored gojaznog poznanika ili rođaka pa onda kada znate da ćete se videti oblačite komotniju, širu odeću? Krijete li ponekad informaciju da idete na neko predivno putovanje od ljudi koji to ne mogu sebi da priušte?  Štedite li svesno neuspešne ljude od informacije o bilo kom vašem napretku, uspehu, novom poznanstvu, kupovini, renoviranju kuće... ?

Znate šta ću vam reći? ODMAH DA STE TO PRESTALI DA RADITE!!! Činite veoma loše time što ste ubeđeni da činite nešto dobro ili daleko bilo, plemenito. Čoveku koji je iz bilo kog razloga nezadovoljan, neuspešan, teško živi, vi tim izborom ponašanja štetite i to veoma. Utvrđujete kod takvih ljudi njihovo trenutno stanje stvarajući iluziju da su svi oko njih u teškom materijalnom položaju a sve zbog toga kako se oni ne bi osećali lošije. Gojaznost, koja je realno veoma opasna bolest, poremećaj, “skrivate” sopstvenim maskiranjem kako gojazan prijatelj ne bi bio “povređen” činjenicom da je vaše telo u odličnoj formi. Ljude sa kompleksima, slabostima raznim, mnogi “štite” time što paze šta će im reći a šta ne, kako ih ne bi doveli u to njihovo “specifično” stanje.

Takvim ponašanjem vi “ostavljate” ljude da životare u bari sopstvenih problema, tereta, kompleksa, slabosti, poremećaja ugađajući svemu tome time što od njih krijete da postoji bolje, kvalitetnije, sadržajnije, lepše, komfornije, luksuznije, zdravije, blistavije, zgodnije sprećavajući ih tako da se razvijaju u pravcu podizanja sopstvenih, trenutno niskih kriterijuma. Ne mogu vam reći da je tako postupati jednostavno i lako, ali, kada počnete da bez obzira na okolnosti (posebno emocije koje se gaje prema sagovorniku) svim ljudima govorite istinu, oni možda u prvi mah neće biti srećni, moguće da će im u trenu biti pretoplo, prehladno, osetiće bes, zavist, ljubomoru ili tugu, verovatno će doživeti stres, manji ili veći ali svakako vema stvaran stres. Kada nakon prve reakcije prođu kroz tu kapiju suočavanja da je nekom oko njih koga poznaju daleko bolje, otvoriće se druga kapija, kapija razmišljanja o tome šta učiniti, šta promeniti kako bi njihov život krenuo u nekom sličnom dobrom pravcu. 

Neće odmah baš svako biti pokrenut. Možda će mu biti potrebno više od jednog “prodrmavanja” dok se ne pokrene, ali jednom svakako hoće. A možda i neće. Možda će otići od vas ali to nije vaša briga. Otićiće putem koji je drugačiji, možda jednostavniji, putem koji zahteva manje napora, putem nečinjenja kao do sada, jer jednostavno, još nije dovoljno pokrenut da bi počeo da razmišlja u nekom novom pravcu kretanja kroz sopstveni život, pravcu traženja novih načina kako bi "bolje" postalo sastavni deo sopstvenog života, zauvek. Ali, važno je da ste vi postupili valjano time što ste prestali da negujete jedan lažni svet sopstvenih niskih kriterijuma i iskrivljene stvarnosti samo zato da bi se drugi osećali bolje.

Budite sami sebi kriterijum, visok kriterijum, podižući stalno prečku izazova, tražeći od sebe više, bolje, uspešnije, kvalitetnije! To znači i to da gde god da idete nosite sebe najboljeg, da radosno delite radosne vesti sa svima oko sebe, da blistate dušom i telom, da nosite vašu najbolju odeću, pre svega onu u kojoj se najbolje osećate pa makar to bilo i nešto svečanije od prilike u kojoj ste, i na kraju a najvažnije, da stvari nazivate pravim imenom, predebelu osobu predebelom, neuspeh neuspehom, uspeh uspehom, ponos ponosom, zavist zavišću, kompleks kompleksom, prljavštinu prljavštinom, svetlost svetlošću, radost radošću. Samo hrabro, iskreno, jer vodeći sebe tim putem, istovremeno za druge možete učiniti mnogo toga dobrog, često odloženog ali na kraju, u mnogo životnih priča, dobrog.  To znači da u nekim od tih priča dugo, dugo vremena neće biti napretka ali jednom, kad zasvetli iskra u sećanjima onih kojima ste se nekada davno iskreno obratili, iako možda neće biti prilike da tome ikada prisustvujete, doćiće do pokretanja njihovih života u jednom boljem pravcu. Molim vas, upamtite to!