PEDESET ČETVRTI DAN

           

Prihvatanje

Celog života čitam i od bliskih ljudi slušam o važnosti prihvatanja okolnosti koje nam život donosi ali tek u proteklih desetak godina zaista tako istinski, duboko u sebi, funkcionišem. Na ne baš uvek jednostavan način naučio sam da „odbijanjem“ život stoji, trpi i pati, „prihvatanjem“ teče, razrešava složene situacije i napreduje, ali, krenimo od početka.

Iako smo u priči „Misao obroj 26“ razgovarali o prihvatanju zatečene situacije i njenom dobrom razrešenju kada se u prihvatanju našao mir a time i atmosfera u kojoj se donela ispravna odluka, svakodnevna susretanja sa životima ljudi oko mene podstakla su me da temu prihvatanja posebno izdvojim, kao jedan od najvažnijih gradivnih elemenata temelja kvalitetnog življenja. Krenuću svesno od najtežeg primera:

Gubitak drage osobe pruža izbor da se krene u dva pravca, u odbijanje, neprihvatanje te činjenice, odbijanje novonastalih okolnosti kao posledice čoveku prirodno veoma bolne aktuelne stvarnosti, ili u prihvatanje samog čina smrti kao dela života svakog čoveka uključujući i one koji su ovog trenutka rođenjem stigli na zemlju. Lakše je reći nego proživeti, to je istina. Delotvornost i ubrzanje procesa prihvatanja moguće je pronaći u fokusu na sve dobro koje je osoba koja nas je napustila ostavila za sobom u našim životima. Što smo u toj situaciji svesniji i pre uspemo da fokuse prebacimo na srećne trenutke i vremena zajedničke prošlosti uz istinsku zahvalnost što smo imali priliku da budemo deo nečijeg posebnog života i neko tako poseban našeg, pre ćemo uspeti da se vratimo u život koji nas čeka nakon toga. Ma kako zvučalo, time ćemo uštedeti nešto veoma dragoceno, najdragocenije što nam je dato našim životima, uštedećemo sopstveno vreme krenuvši dalje prema svim novim iskustvima koje će nam život doneti. Želite li vi da nakon vašeg odlaska vaši najbliži dugo pate za vama bez želje da nastave život ili želite da vas pamte po lepom i što je pre moguće nastave da žive svoj pun, kvalitetan život? Verujem da odlično znam vaš odgovor. Otuda je isto tako veoma logično da to isto vama žele vaši koji su vas napustili, ništa drugo sem dovoljno inspiracije i snage za nastavak dobrog i još boljeg života.

Sa druge strane, pregršt je svakodnevnih situacija u kojima posmatram ljude kako se žeste gubeći dragocenu životnu energiju iz razloga koji vređaju i sam život. Dugačak red u banci, pogrešan uzorak keramičkih pločica u kupatilu, neprijatna reakcija kolege, prijatelja ili partnera, „ukraden“ parking, neisparavan TV, rasprodate karte za koncert, isprljana odeća u kišnom danu... More takvih „razloga“, more najvećih besmislica kojima ljudi dozvoljavaju da „vladaju“ njima i njihovim životima na najpogrešniji mogući način, stresom kroz bes, ljutnju, suze, galamu, revolt, osvetoljubivost, spisak reakcija sa štetnim posledicama po zdravlje i život je dug, predug. Time se toliko toga urušava, loša stanja se utvrđuju i vremenom postaje gotovo nemoguće izaći iz tog toliko negativnog obrasca ponašanja, i što je još svemu tome dodatni teret, mnogi veruju da je to jedini i ispravan način reagovanja, da kroz bes i agresiju „dobro pražnjenje“ donosi „rasterećenje“. O kakav tužno, gotovo tragično uverenje i pristup.

Ako ste neko ko tako najčešće reaguje, zastanite za trenutak i saslušajte, ne mora tako, nije to jedini način. Reagujući na taj uvek stresni način vi u procesu vašeg duhovnog razvoja stagnirate ili čak nazadujete po više osnova. Ukoliko stojite u redu u banci i pred vama je gužva, umesto nervoze i glasnog negodovanja zbog okolnosti u kojima ste se našli, vi možete da razmislite da li vam je bolje da dođete kasnije i za to vreme obavite nešto drugo ili ako nemate vremena za skori drugi dolazak, čitate sadržaje sa interneta preko telefona, uključite slušalice pa slušate radio ili ranije nasnimljenu muziku, pozovete nekog da vam razgovorom pravi društvo i tako prekrati vreme čekanja, obratite se nekom prijatnom licu koje sa vama čeka u redu ili „uključite“ svoju srećnu misao (do ove priče imam razloga da verujem da je već uveliko imate). Bilo šta da odaberete, odabraćete sopstveni mir ispred sopstvenog nemira, sopstveni razvoj umesto stagnacije, sopstveni dalji tihi ali meriv napredak koji se ostvaruje uvek kada prevlada i najmanja konstruktivna ili srećna misao. U miru možete biti kreativniji, domišljatiji, sa boljim rešenjima, dakle, iskoristiti vreme koje vam je DATO a ne ODUZETO na najbolji način. Za izbor načina pristupa istoj situaciji i posledice tog izbora odgovorna je jedna jedina osoba, VI.

Moć čovekova da upravlja datim okolnostima a ne okolnosti njime leži u mirnom, staloženom prihvatanju svega što život pred njega donese. To je ujedno i suština upravljanja sopstvenim životom na najefikasniji mogući način.  

Nova dobra rešenja postaju gotove šeme koje je kasnije moguće efikasno primeniti na iste ili slične situacije, time značajno uštedeti vreme i to iskustvo podeliti sa ljudima oko sebe... Zar nije jedan od lepšiih sadržaja razgovora razmena uspešnih, efikasnih mehanizama koji unapređuju kvalitet života ili proživljenih gotovih rešenja kojima je ponekad moguće, donekle ili u potpunosti, poštedeti sagovornika istih neprijatnih iskustava ili mu time tiho pomoći u njegovom daljem putovanju kroz život?

Ono što se nama ponekad učini da je malo, nekome može promeniti život, ponekad je za to dovoljna jedna jednostavna rečenica ili tek jedna jedina reč. Otuda, delite svoje misli i svoja iskustva sa drugim ljudima i onda kada sumnjate da su one nešto posebno vredne pažnje. I prihvatajte život sa svim bojama, ukusima, mirisima, zvucima i posledicama sa kojima dolazi pred vas. Uvek u i jedino u miru. U miru ćete bistro razmišljati i najbolje znati koji je sledeći pravi korak u kretanju kroz sopstveni život. Molim vas upamtite to.