петак, 11. октобар 2013.

TRIDESET PRVI DAN

Loža sa najboljim pogledom

Siguran sam u to da poznajete ljude koji uvek pažljivo biraju najbolje za sebe: najbolju ložu u pozorištu, najbolje mesto na terasi kraj mora, najudobniji ligenštul uz samu vodu, sedišta razna sa kojih se pruža najbolji pogled, pogled na najlepše što život može da pruži. Istovremeno, postoje ljudi kojima bi najbolje stajalo ime  „Neka Nema Veze“. Njima nije važno ako je neko pre njih zauzeo bilo koje po bilo čemu posebno i bolje mesto u životu mada su svi imali jednake prilike. Rećiće samo: “Neka, nema veze“, „meni je i ovde dobro“, „ma isto je to“, „nije važno“...

Ovakav stav se po pravilu prenosi i na druge životne oblasti. Prvi će želeti za sebe najbolju odeću na primer čak i kada je u pitanju više trud nego cena, drugi će kupovati prvu stvar na koju naiđu a da im odgovara veličina. Prvi će se raspitati gde su najbolji restorani, drugi će sesti u onaj koji izabere slučaj. Prvi će se truditi da naprave udobniji dom, drugi će smatrati da je dovoljno imati gde sesti i gde spavati jer je to, na primer, „više nego dovoljno“ i tako redom od predmeta do odnosa sa ljudima, porodicom, prijateljima, kolegama. Vremenom, učvrstiće se u grupi onih ljudi koji se celog svog života sklanjaju pred svima i od svega, smatrajući da je za njih ono što im preostane dovoljno dobro.

Razlozi takvog ponašanja mogu biti razni, obrazac „usađen“ vaspitanjem, rezlultat potisnutih traumatičnih iskustava, posledica konstantne neuspešnosti ili jednostavno linija manjeg otpora koja pruža taj komfor minimalnog činjenja koje se lako pravda izjavama tipa „ja sam skroman, meni je ovo više nego dovoljno“, „ja nisam poput „nekih“ nezajažljiv“ i mnoge druge, usporivačice razvoja kvalitetnijeg življenja ...

Kojoj grupi vi pripadate? Jednoj ili drugoj? Ili ponekad šetate iz grupe u grupu?

Ako ste nekad posmatrali osobe u poznijim godinama (ne odnosi se na sve, naravno, samo na one „budnije“ ) kako znaju sebi da ugode, kako imaju svoje rituale, kako im je nekako uvek dobro gde god da su, onda ste videli odličan model kako se dobro organizuje i režira svoj život. Na javnim mestima čak iako im se niko ne skloni oni se polako i nenametljivo opet nađu tamo gde su želeli. Polako donose sve odluke ma koliko okolina oko njih bila nestrpljiva. Ili, znate onu situaciju kada ste tinejdžer i nađete se na primer sa roditeljima na nekom koncertu. Oni idu napred, provlače se kroz masu sveta kako biste svi videli i čuli koncert što bolje a vama neprijato, stid vas što se vaši roditelji provlače između ljudi kao da su oni tinejdžeri a ne vi. I ko tu bolje postupa, vi ili roditelji? Pa roditelji, naravno! Njima iskustvo daje tu lakoću kretanja, tu svesnost da uvek postoji bolje i tu prirodnu spremnost da, nikom na štetu, do toga uvek na kraju dođu. I od baka i deka i od roditelja možete mnogo naučiti makar da ste vi danas već uveliko roditelj ili baka...

Budite otvoreni, iskreno se zagledajte u sebe i ako vidite tragove „sklanjača“ u sebi, molim vas, počnite da radite na tome, počnite da uklanjate tu neprilagođenu osobu, tog bezrazložnog stidljivka i plašljivca koji vam ne dozvoljava da živite punim plućima, lako, u sebi i prema spolja. Prepoznavanje tih obrazaca ponašanja i priznanje sebi je pola posla. Druga polovina je iskrena želja da živite drugačije, da zauvek napustite grupu „Neka Nema Veze“. Vežbajte. Krenite malim koracima, od biranja lepših ruta za šetnju, preko najudobnije klupe u parku sa najlepšim pogledom pa do najboljeg stola u restoranu. Budite uporni, sami odredite tempo kojim ćete uvećavati svoju spremnost da u dobrom raspoloženju prihvatate dobre prilike koje vam život pruža a koje do sada niste mogli da vidite kako bi trebalo usled konstantnog ili povremenog „sklanjanja“.

Naizgled te više tehničke situacije stvaraju komfor iz kojeg mi daleko bolje funkcionišemo, bolje funkcionisanje vodi osećanju zadovoljstva, osećanje zadovoljstva nas čini budnim i spremnim za bolje prilike, bolje prilike nas približavaju željenim ostvarenostima, ostvaren čovek zrači drugačije i privlači iste takve ljude... Gde je tome kraj i koliko želite da idete prema boljem, kvalitetnijem životu, na vama je da odlučite. Za početak, učinite prvi korak...


Нема коментара:

Постави коментар