OSAMNAESTI DAN

Moć muzike

Jednog jutra, sa šoljom kafe u ruci, zastao sam kraj klavira i onako još nerazbuđen postao svestan da gotovo dve godine nisam seo za njega. Gitara je tek nešto malo manje bila u upotrebi zbog kvara usled starosti. Odvikao sam se i od slušanja muzike koja je dotle bila sastavni deo mene, kroz slušanje i kroz stvaranje. Pomislio sam koliko je sve to gotovo neprirodno... Moje babe, dede, baritoni i soprani, srca punih muzike, moji roditelji, naši prijatelji, divni glasovi... Nijedna sedeljka, nijedno slavlje u kući nije moglo da prođe bez gitare ili klavira i tako oduvek. Za trenutak, bljesnula je slika tatinog tamburaškog orkestra kako me prati dok pevam sa svojih ponosnih pet godina.

Kao da me je strelom pogodilo pitanje kakav je to moj život postao i gde sam ja to krenuo sa sobom. Prečešljavajući svoj protekli dvogodišnji životni period ugledao sam sebe kako jurim za poslovima, kako trošim vreme na neke druge stvari, nedovoljne da duša poleti kao što je to mogla da mi učini muzika.

Ima tome godina, jednog oblačnog dana bez kiše uz muziku iz slušalica šetao sam parkom u blizini kuće. Odjednom, ta dimenzija natmurenosti dana promenila se u nešto sasvim drugo zahvaljujući Novogodišnjim koncertima Arkanđela Korelija! Park pod oblacima postao je svečana akustična dvorana sa visokom tavanicom i ja sam iz snažnih baroknih zvukova počeo da dobijam neobično jaku energiju i uzlet u nekoj uzvišenoj radosti. Svetlo je delimično prodiralo kroz tamno plave i sive oblake, muzika je svakim tonom pripadala toj slici, toliko da sam taj oblačan dan upamtio kao savršen...

Slušao sam i čitao o tome kako muzika uspešno leči, kako je terapija muzikom blagotvorna na mnogo načina. U nekim radionicama sam imao priliku da prolazim kroz metode opuštanja i meditacije kojima je zvuk i određena muzika okosnica uspešne primene. Ipak, tek nedavno mogu da kažem da sam to zaista i osetio, doživeo.

Postoje periodi u životu koje sam u sećanju nekako izbrisao. To ne znači da su svi bili za brisanje ali tako se dogodilo. Nekako su nestali i neki „fajlovi“ iz detinjstva. Dok sam komponovao muziku, postojali su obrasci i stilovi koji su me više inspirisali od drugih ali ja nisam mogao da se tačno setim niti sam bio svestan toga odakle mi te muzičke asocijacije i boje. Uvek sam želeo da pravim neku „srećniju“ muziku od one koja je najčešća u medijima. I tako jedne besane noći počnem da preslušavam popularne pop pesme iz perioda mog detinjstva, „večni hitovi za sva vremena“. Sve to me nije posebno pokretalo jer je odavno lako dostupno. Mnogo zanimljivije mi je bilo da pogledam video snimke poput nekog vremeplova. U svom tom nemarnom pretraživanju otvori se video sa pop grupom koju su gotovo svi zaboravili i ja počnem da preslušavam jednu po jednu pesmu, muzički hitovi pravljeni namenski „za samo jedno leto“. I odjednom, otvore se čitavi filmovi sećanja, letovanja u Dalmaciji, raspusta u Bosni, detinjstva uz stričeve i tetke tinejdžere u babinoj kući Bačkoj Palanci, slika iz stana maminih roditelja u Beogradu, lica ljudi, prijatelji, osmesi, izmešaše se glasovi sa plaža na moru, Uni, Dunavu, Savi... Svaka pesma, gomila emocija. Srce lupa, ne znam kako i šta bih prvo slušao, misli se roje i najvažnije, osećaj ogromne radosti zbog oživljene prošlosti. Ništa nije moglo bolje da pokrene i oživi brojna sećanja od ove „zagubljene “ muzike.

Onda sam još samo jednom sreo male bodlje prošlosti, ona loša sećanja koja su sa sobom povukla vojsku dobrih u zaborav i osetio kako sve to isceljuje iz sekunde u sekund. Nestajalo je sve što je bilo za nestajanje a vratio mi se predivan svet koji sam tako nespretno nenamerno negde zaturio. Odjednom, bio sam ceo i onakav kakav sam u dubini sebe, samo sam na to zaboravio. Odjednom, osetio sam se pospreman kao plakar iz prethodne priče i bio svestan kako dalje mogu da idem kao nov „sređen“ čovek. Nemam dovoljno pravih reči da vam opišem šta je to za mene značilo u tom trenutku i koliko je blagotvorno uticalo na moj sadašnji i verujem budući život. Prvi put sam istinski doživeo i shvatio šta to znači kada ti muzika isceli (zaceli) život.

Osećam veliku zahvalnost što sam u jednoj svojoj omamljenoj fazi pred san došao do muzike koja je moj davni život osvetlila  atmosferom prave iskrene radosti i koja je moj sadašnji život vratila tamo gde mu je najlepše i gde mu je u suštini mesto. Dobar odnos prema sopstvenoj prošlosti o kojem stalno govorim drugima za mene je dobio pun smisao. Nakon ovog poslednjeg susreta sa njom, u najboljim emocijama, onako iz dubine duše, pustio sam je da konačno ostane tamo gde joj je mesto, u vremenu koje je prošlo.

U sadašnjosti postoji divna muzika našeg vremena koja nam živote oplemenjuje svakodnevno i stvara neki novi kapital budućih lepih sećanja. Pažljivim biranjem onoga što slušate, da vam prija, da vas inspiriše, da vas pokreće, vi trenutno isceljujete vaš život. Oplemenjujući život muzikom, gde god da ste i bilo šta da radite, predupređujete mnogo toga što bi moglo na vas loše da utiče ili mu barem umanjujete snagu. Vezujući sećanja za muziku, shvatili ste, možete zaceliti i očistiti mnogo toga iz sopstvene prošlosti a jedan je od načina kako možete da unapredite sopstveni život činjenicom da muzika može da vam pomogne da svoju prošlost i svoju sadašnjost zavolite mnogo iskrenije. Život uz muziku je dobar znak da ste izabrali jednu zdraviju, inspirativniju, bolju vibraciju u kojoj želite da živite.

Ako ste nekada zazvonili nekom na vrata ko je prethodno slušao muziku, dobili ste ili nežnost ako je muzika bila tiha za opuštanje ili radost ako je zvuk bio energičan ili neku treću emociju... Svakako, niste dobili ravnodušnost domaćina. Neko u automobilu ko sluša muziku i ko je kroz otvoren prozor deli sa svima, odličan je podsetnik dok na ulici prolazi kraj vas šta je to jednostavna a prava radost življenja kad počne leto na primer... I kolika je lepota i moć muzike...