DVADESETI DAN

Jesti u radosti

Mama stalno priča kako me je kad sam bio mali hranila uz sve moguće trikove samo da bih jeo. Od voćnjaka do dedine štale, samo da se nešto dešava, tek onda bih jeo sa apetitom. Ako bi u štali bilo ždrebe, uu pa to je onda idealno. Jedem sve puca, presrećan, u radosti kojoj nema kraja...

Jeste li srećni kada jedete vaš obrok? Jeste li svesni kada jedete? Uspevate li da kada sednete za sto sve vaše brige ostavite po strani i posvetite se obedovanju kako treba? Jeste li zahvalni vašoj majci, sestri, supruzi, prijateljici, prijatelju, dečku, devojci, koji su napravili tako divan obrok? Da li im se zahvalite, da li ih pohvalite za trud i kulinarsko umeće? Jeste li zahvalni što imate priliku da svakoga dana jedete tako ukusna jela?

Pre obedovanja, da bi ono bilo u radosti, ide kuvanje koje će tu radost izazvati samo ako je kuvano u dobrom raspoloženju. Ako ste loše raspoloženi, ne prilazite vašem detetu, ne dodirujte vašu bebu nikako i poštedite vašeg partnera onoliko koliko je to moguće. Ako ste loše raspoloženi, nemojte kuvati, nemojte ni dodirivati hranu nego predložite partneru da on nešto pripremi. Ako ste u situaciji da ipak morate da pripremite, bolje je da kupite neku već pripremljenu hranu. Ako ni to u trenutku nije izvodljivo, onda je na vama da promenite raspoloženje u što bolje kako bi i energija sa kojom pripremate jelo bila što bolja.

Sedite i uradite jednostavnu vežbu, mislima pratite vaše sporo duboko disanje: “Udišem mir, spokoj, radost, zdravlje...izdišem stresove, tugu, neraspoloženje i sve druge loše misli..“ Činite to između pet i deset minuta i onda pravac pod tuš. Pustite mlak, srednje jačine mlaz vode da neko vreme klizi preko vašeg potiljka niz leđa, tri do četiri minuta biće dovoljno. Presvucite se, uzmite neku noviju kecelju koju ređe koristite na primer i krenite sa srećnim mislima u kuvanje: “Kuvam srcem u radosti, za moje najdraže, najmilije sa željom da ih učinim srećnim kada budu probali ovo divno jelo! Kuvam za sebe jer želim sebi da pripremim malo zadovoljstvo nakon dugog dana, pre odličnog filma na TV, mog drugog zadovoljstva večeras! Srećan sam, srećna i zahvalna na ovim divnim, zdravim namirnicama od kojih ću napraviti najukusniji ručak do sada!“

I? Oni koji budu jeli vaše jelo, sve će to kroz hranu osetiti! Znate onaj doživljaj kada vam neko pripremi neko jednostavno jelo, ispeče krompir i servira ga sa pavlakom na primer, a vama ukusno, sve ne možete da verujete koliko vam je slatko to što jedete, koliko vam prija više od ne znam sve čega što ste u životu okusili... To je baš zbog toga što je osoba koja vam je pripremala to jelo imala ogromnu želju da vam ugodi. Pripremala je u iskrenoj radosti. Otuda je vaš doživljaj toliko prijatan, toliko jak.

Kada sednete da obedujete, vaša uloga, da bi vam jelo prijalo, trebalo bi da bude jednaka kuvarevoj. Dakle, uz istu radost i zahvalnost, jedino tako vam obrok može prijati i jedino tako do kraja možete osetiti i iskoristiti sve blagodeti jednog ukusnog i zdravog jela. Ostavite misli vezane za radni dan, nesporazume raznih vrsta, mala i velika neraspoloženja, koliko je to moguće u tom trenutku. Potrudite se. Kao nagrada, uslediće vaše daleko veće uživanje u obroku. Vaše telo, kada ste u miru, daleko će bolje iskoristiti sve dobrobiti iz hrane.

Nemojte se prejedati. Nekako usavršite sopstveni osećaj sistosti na 70%. Samo tako, vibracija radosti koja je direktno odgovorna za sve nivoe i vrste vašeg zdravlja, nastaviće da živi i dalje. Vaša ishrana je na taj način najpreciznije isprepletena sa svim ostalim pozitivnim aspektima življenja i tako na najbolji način stvara kvalitetan temelj mnogim drugim malim i velikim radostima tokom vašeg dana. Fina sitost doprinosi osećaju spokoja iz kojeg se lako misli i deluje, prejedenost doprinosi osećaju nesposobnosti za bilo kakvu mentalnu ili fizičku aktivnost, pa birajte.

Uvek kada je to moguće, jedite u društvu. Radost iz još jednog izvora jedenje sendviča pretvara u kraljevsku gozbu. Kucanje čaša, muzika je koja duši više čini od najboljeg orkestra. Kuvajte za druge, priredjujte male zakuske ili velike ručkove. Obaveštavajte ljude oko vas gde je to pekara sa hlebom bez aditiva, gde je najbolje i najzdravije voće i povrće, u kojem se restoranu lepo jede... Radujte se iskreno bez zadrške kada vas neko pozove na ručak, neka onaj koji vas zove to vidi i čuje. Atmosfera na ručku biće nekoliko puta prijatnija. I još nešto. Verujem da nije greh ako najbolje vino sačuvate za najdraže osobe ili one za koje pouzdano znate da će umeti da cene kvalitet baš te boce ukusnog napitka.

I radujte se! U radosti sedajte za sto, u radosti jedite, nazdravljajte i u radosti ustajte od stola koliko god je to u trenutku moguće. Što više uspete da uložite radosti u obedovanje, više će se tih dobrih talasa raširiti u vas, vaše najdraže i vaš ceo dan. Živeti sa osmehom na licu i jesti u radosti, dva mala a moćna recepta koja mogu mnogo da doprinesu vašem uživanju u životu. Upamtite to molim vas i ŽIVELI!

DEVETNAESTI DAN

Gosti

Odmarate se u kući, vikend, popodne... Svako od ukućana radi nešto što ga smiruje, prijatno dremljiva atmosfera uz TV na kojem je filmska komedija iz šezdesetih, idealna baš za popodne, ton malo tiši... Ding-dong! Ding-dong! Ding-dong!

„Ko je sad?!“ – izgovarate ili pomislite. Idete ka vratima nervozni, gotovo stišavajući bes u sebi što je neko prekinuo tako divan, spokojan, neverovatno prijajući popodnevni i samo vaš porodični odmor. Kad dodirnete kvaku ulaznih vrata vaš izraz lica se magično menja u lice nasmejanog gostoprimljivog domaćina. Taj izraz zadržavate sve vreme iznenadne posete dok u sebi nekako „pakujete“ ljutnju na svog gosta kako bi on mogao da vidi samo vašu „radost“ što je došao i ništa više. Eh.

A to, znate, za vas ima visoku cenu. Prvo je tu stres koji nije mali, onda je tu mikro mržnja štetna takođe po vašu dušu i telo i na kraju, dodat nepotreban minus u fajl tog vašeg „grešnog“ gosta. Ako uvećavate broj minusa drugima, raste količina onoga što im zamerate. To znači da svaki put kada o tome mislite, osećate se loše. Na tihi način patite zbog toga što iznova i iznova pothranjujete sopstvenu kritičnost prema ponašanju vaših prijatelja sklonih iznenadnim posetama ili nekim drugim "ispadima". I zbog toga se i na duže staze ne osećate dobro, niste dobro i jednostavno, sa takvim mislima ne možete biti dobro. Vaša kritičnost prema ponašanju prijatelja-gostiju, vaše očekivanje da se ljudi oko vas generalno ponašaju po istim merilima kao što su vaša, najčešće je samo vrh ledenog brega ukupne duboko ukorenjene sklonosti ka kritikovanju. Kritika naravno može biti konstruktivna ali ako je sveprisutna onda vi teško možete istinski uživati u životu. Vaša sreća tada ima mnogo loših pauza za koje ste sami odgovorni, vaš život trpi, vi patite u kavezu koji ste sami napravili a ne mora biti tako. Kritičnost tada, ako se iskreno zagledate u sebe,  najčešće seže u brojne životne sfere, prema svima i svačemu. Iznenadni gosti su odlična okolnost u kojoj možete da vežbate oslobađanje od sklonosti ka manjem, većem ili prekomernom kritikovanju, pre svega ljudi.

Neko od vaših prijatelja je došao jer  mu je nešto potrebno (znam šta ćete reći, ali svako od nas ima bar jednog koji dođe samo kad mu je nešto potrebno). Neko naiđe jer je usamljen ali ne želi to da prizna pa će izmisliti da mu je nešto baš od vas potrebno. Neko je direktan pa će vam reći da je morao da vas vidi i da „hitno“ sa vama popije kafu. Neko će reći da vas se poželeo i neplanirano skrenuo ka vašoj kući, impulsivno... A svima njima je nešto zajedničko: Vi ste im potrebni! Upamtite to molim vas. Od svakog vašeg osećanja uskraćenosti mnogo je veće i plemenitije da se otvorite prema drugoj strani istine da su ljudi došli sa jednim od najlepših osećanja koju jedna osoba može da razvije prema drugoj, iskrena potreba za nekim. Nije baš najlepša reč, potreba,  ali ovde ona u sebi nosi i radost i lečenje tuge i samoće, i ljubav i prijateljstvo i sve ono tanano plemenito које krasi kvalitetne odnose među ljudima.

Počnite da razmišljate i razumete razloge zašto je neko iznenada došao kod vas. Biće vam mnogo lakše, lepše i onaj osmeh kada otvorite vrata biće daleko iskreniji, iz dubine duše... A takav osmeh leči, gosta, vas i vaš život. Daleko  ćete se lakše prebaciti u zonu ljubavi i radosti što vidite drago lice na pragu vaše kuće i dati najbolji deo sebe prijatelju. Odmoriti se možete uvek a najbolji deo sebe dajte onda kada je to nekom potrebno. Ako bi ste gledali prema tempu života onda bi bilo vrlo malo „termina“ za goste a tada su svi na gubitku, velikom gubitku.

Iskreno primajući ljude u vaš dom ma u koje doba dana i noći da su došli na vaša vrata, vi  „lečite“ i ozdravljujete sebe i sopstveni život. Topi se stegnutost koja se buja na kritičnosti a uvećava radost koja buja na iskrenom razumevanju, na prihvatanju ljudi bez najmanjih predrasuda i na ljubavi, uvek na ljubavi. Molim vas, upamtite to.

OSAMNAESTI DAN

Moć muzike

Jednog jutra, sa šoljom kafe u ruci, zastao sam kraj klavira i onako još nerazbuđen postao svestan da gotovo dve godine nisam seo za njega. Gitara je tek nešto malo manje bila u upotrebi zbog kvara usled starosti. Odvikao sam se i od slušanja muzike koja je dotle bila sastavni deo mene, kroz slušanje i kroz stvaranje. Pomislio sam koliko je sve to gotovo neprirodno... Moje babe, dede, baritoni i soprani, srca punih muzike, moji roditelji, naši prijatelji, divni glasovi... Nijedna sedeljka, nijedno slavlje u kući nije moglo da prođe bez gitare ili klavira i tako oduvek. Za trenutak, bljesnula je slika tatinog tamburaškog orkestra kako me prati dok pevam sa svojih ponosnih pet godina.

Kao da me je strelom pogodilo pitanje kakav je to moj život postao i gde sam ja to krenuo sa sobom. Prečešljavajući svoj protekli dvogodišnji životni period ugledao sam sebe kako jurim za poslovima, kako trošim vreme na neke druge stvari, nedovoljne da duša poleti kao što je to mogla da mi učini muzika.

Ima tome godina, jednog oblačnog dana bez kiše uz muziku iz slušalica šetao sam parkom u blizini kuće. Odjednom, ta dimenzija natmurenosti dana promenila se u nešto sasvim drugo zahvaljujući Novogodišnjim koncertima Arkanđela Korelija! Park pod oblacima postao je svečana akustična dvorana sa visokom tavanicom i ja sam iz snažnih baroknih zvukova počeo da dobijam neobično jaku energiju i uzlet u nekoj uzvišenoj radosti. Svetlo je delimično prodiralo kroz tamno plave i sive oblake, muzika je svakim tonom pripadala toj slici, toliko da sam taj oblačan dan upamtio kao savršen...

Slušao sam i čitao o tome kako muzika uspešno leči, kako je terapija muzikom blagotvorna na mnogo načina. U nekim radionicama sam imao priliku da prolazim kroz metode opuštanja i meditacije kojima je zvuk i određena muzika okosnica uspešne primene. Ipak, tek nedavno mogu da kažem da sam to zaista i osetio, doživeo.

Postoje periodi u životu koje sam u sećanju nekako izbrisao. To ne znači da su svi bili za brisanje ali tako se dogodilo. Nekako su nestali i neki „fajlovi“ iz detinjstva. Dok sam komponovao muziku, postojali su obrasci i stilovi koji su me više inspirisali od drugih ali ja nisam mogao da se tačno setim niti sam bio svestan toga odakle mi te muzičke asocijacije i boje. Uvek sam želeo da pravim neku „srećniju“ muziku od one koja je najčešća u medijima. I tako jedne besane noći počnem da preslušavam popularne pop pesme iz perioda mog detinjstva, „večni hitovi za sva vremena“. Sve to me nije posebno pokretalo jer je odavno lako dostupno. Mnogo zanimljivije mi je bilo da pogledam video snimke poput nekog vremeplova. U svom tom nemarnom pretraživanju otvori se video sa pop grupom koju su gotovo svi zaboravili i ja počnem da preslušavam jednu po jednu pesmu, muzički hitovi pravljeni namenski „za samo jedno leto“. I odjednom, otvore se čitavi filmovi sećanja, letovanja u Dalmaciji, raspusta u Bosni, detinjstva uz stričeve i tetke tinejdžere u babinoj kući Bačkoj Palanci, slika iz stana maminih roditelja u Beogradu, lica ljudi, prijatelji, osmesi, izmešaše se glasovi sa plaža na moru, Uni, Dunavu, Savi... Svaka pesma, gomila emocija. Srce lupa, ne znam kako i šta bih prvo slušao, misli se roje i najvažnije, osećaj ogromne radosti zbog oživljene prošlosti. Ništa nije moglo bolje da pokrene i oživi brojna sećanja od ove „zagubljene “ muzike.

Onda sam još samo jednom sreo male bodlje prošlosti, ona loša sećanja koja su sa sobom povukla vojsku dobrih u zaborav i osetio kako sve to isceljuje iz sekunde u sekund. Nestajalo je sve što je bilo za nestajanje a vratio mi se predivan svet koji sam tako nespretno nenamerno negde zaturio. Odjednom, bio sam ceo i onakav kakav sam u dubini sebe, samo sam na to zaboravio. Odjednom, osetio sam se pospreman kao plakar iz prethodne priče i bio svestan kako dalje mogu da idem kao nov „sređen“ čovek. Nemam dovoljno pravih reči da vam opišem šta je to za mene značilo u tom trenutku i koliko je blagotvorno uticalo na moj sadašnji i verujem budući život. Prvi put sam istinski doživeo i shvatio šta to znači kada ti muzika isceli (zaceli) život.

Osećam veliku zahvalnost što sam u jednoj svojoj omamljenoj fazi pred san došao do muzike koja je moj davni život osvetlila  atmosferom prave iskrene radosti i koja je moj sadašnji život vratila tamo gde mu je najlepše i gde mu je u suštini mesto. Dobar odnos prema sopstvenoj prošlosti o kojem stalno govorim drugima za mene je dobio pun smisao. Nakon ovog poslednjeg susreta sa njom, u najboljim emocijama, onako iz dubine duše, pustio sam je da konačno ostane tamo gde joj je mesto, u vremenu koje je prošlo.

U sadašnjosti postoji divna muzika našeg vremena koja nam živote oplemenjuje svakodnevno i stvara neki novi kapital budućih lepih sećanja. Pažljivim biranjem onoga što slušate, da vam prija, da vas inspiriše, da vas pokreće, vi trenutno isceljujete vaš život. Oplemenjujući život muzikom, gde god da ste i bilo šta da radite, predupređujete mnogo toga što bi moglo na vas loše da utiče ili mu barem umanjujete snagu. Vezujući sećanja za muziku, shvatili ste, možete zaceliti i očistiti mnogo toga iz sopstvene prošlosti a jedan je od načina kako možete da unapredite sopstveni život činjenicom da muzika može da vam pomogne da svoju prošlost i svoju sadašnjost zavolite mnogo iskrenije. Život uz muziku je dobar znak da ste izabrali jednu zdraviju, inspirativniju, bolju vibraciju u kojoj želite da živite.

Ako ste nekada zazvonili nekom na vrata ko je prethodno slušao muziku, dobili ste ili nežnost ako je muzika bila tiha za opuštanje ili radost ako je zvuk bio energičan ili neku treću emociju... Svakako, niste dobili ravnodušnost domaćina. Neko u automobilu ko sluša muziku i ko je kroz otvoren prozor deli sa svima, odličan je podsetnik dok na ulici prolazi kraj vas šta je to jednostavna a prava radost življenja kad počne leto na primer... I kolika je lepota i moć muzike...

SEDAMNAESTI DAN

Kapije promena

Da vam prijatelj kaže da je vreme da nešto dotrajalo bacite iz kuće a vi baš to volite, da vam neko ponudi posao koji vas uveliko izmešta iz života koji ste do sada živeli, da ste pred bilo kojom odlukom koja od vas traži da ostavite stari i krenete novim putem,  kako bi ste reagovali? Šta bi ste mislili? Kako biste se osećali?

Kapije promena se svakoga dana otvaraju pred nama. Velike i male. Promenite posudu u kojoj držite so godinama. Bar će jedan od ukućana izraziti negodovanje kada je ugleda na stolu i shvati da je nova posuda drugačija, da se prihvata drugačije i da je broj rupica, na primer, kroz koje se dosoljava hrana manji. A vi ste želeli da smanjite količinu soli koju vaši najdraži koriste posluživši se malim trikom. Da ste ih pripremali na tu promenu, izneli nameru unapred, najverovatnije vaša ideja ne bi bila prihvaćena iako je dobra za zdravlje cele porodice. Bila vam je potrebna odlučnost i brzo delovanje. Da ste se premišljali, linija manjeg otpora razvila bi sliku o mogućem mini-sukobu za stolom i vi biste odustali i nastavili da svakoga dana u sebi preživljavate mali stres kada vidite slapove soli iz stare posude kako se spuštaju na hranu onih koje volite. Mali sukob za stolom je mala cena spram rezultata za koji vi najbolje znate koliko je dragocen.

Pre promena poslova, mesta življenja ili čak ljudi oko nas ako je to rešenje za kvaliteteniji život, postoje te male kapije promena koje, ako se pažljivo prate i sprovode, dovode do kvalitetnih velikih promena kada za njih dođe vreme. Pogledajte sobu u kojoj provodite najviše vremena. Jeste li se navikli na dotrajali tepih, boju zida koja vas nekako čini ravnodušnim, je li vam na  neki način postalo svejedno kakvo je to okruženje oko vas. Osvrnite se oko sebe. Ambijent u kome živimo ima veći uticaj na naš život nego što smo svesni toga. Promenite ga, osvežite, malo preuredite, barem promenite raspored nameštaja, unesite biljke... A onda pratite sa kojim mislima i energijom izlazite iz kuće i kako se osećate kada se vratite u svoj dom. Potom, okrenite se plakarima. Pospremajte ih, izbacite dotrajalo, napravite bolju organizaciju u kući, podrumu, garaži. Sve dotrajalo izbacite, sortirajte predmete tematski i učinite ih preglednim i lako dostupnim. Ne morate sve odjednom. Neka svake nedelje učinite nešto od ovoga. Zatim se okrenite sebi, proučite sebe sami ili uz pomoć nekog bliskog i krenite ka promenama koje će vas oraspoložiti, osvežiti, dati vam neku novu energiju, onu koja se lako prenosi i na okruženje. Nakon toga setite se onih koje dugo niste pozvali a voleli bi ste da ih vidite u svom domu... Spisak šta se sve može promenom unaprediti je beskonačan, važno je započeti.

Zašto vam kažem da sve te aktivnosti rasporedite?

Jednostavno zbog toga što ćete tako kontinuirano trenirati sopstvenu spremnost na promene, što ćete steći naviku da menjate stvari oko sebe unapređujući tako sopstveni i živote ljudi oko vas. Postepeno, uvećaće se vaša spremnost za kvalitetne promene a kako budete više činili u tom pravcu, vaše će se „čulo“ za izbor najboljeg za vas izoštravati. Lakše ćete prepoznavati ono što zaista jeste najbolji izbor za vas, brže ćete reagovati u tom pravcu, brže sprovoditi sopstvene odluke. Nećete više biti bahati prema sopstvenom vremenu. Znaćete da život koji sada vodite nije konačnost nego stepenik koji vodi ka novoj kapiji koja donosi još kvalitetnije promene.

Ponekad, biće situacija koje kada se racionalno razlože donose male dobrobiti pa ćete pomisliti kako nije vredno preduzimanja bilo kakve aktivnosti. Udobnost stare navike nosi zamućene naočare. Ne znači da je potrebno da za promenom  jurite kao pomahnitali, po svaku cenu, ipak dobro razmislite i tada. Iako na prvi pogled mala promena, ona lako može da postane detonator velikih dobrih promena. Zašto? Jednostavno, odlučili ste da se pokrenete. I najmanje pomeranje u novo, u promenu, menja ugao gledanja. Mali stepen pomeranja može da otvori veliku kapiju dobrih promena. Najlošija opcija je nečinjenje. Makar najmanje pokretanje otvara puteve i uvećava broj životnih šansi za bolje, mnogo bolje.

Niko vam ne može reći da su promene uvek lake i bezbolne. Nekad je lakše, nekad je teže ali svakako, vaša čvrsto definisana odluka vas najbolje vodi do ostvarenja cilja kroz ova iskustva. Na kraju, uspešna ostvarenost cilja poništava sva teška iskustva koja su prethodila na tom putu. Uspeh je divna reč koja nam potvrđuje da je naš put bio dobro izabran. Buket radosnog uzbuđenja, sreće i zahvalnosti!

Kada se jednom nađete pred velikom kapijom promena, kada vam u stomaku bude vibriralo od raznih izmešanih pitanja i strahova, šta da radite i kolika je ta neizvesnost koja vas čeka, znaćete kako da prekinete takvo stanje. Znaćete da donesete ispravnu odluku jer ćete biti spremni onoliko koliko to može samo čovek promena, siguran u svoj izbor, istreniran da smireno i stabilno prođe kroz novu kapiju koja vodi u jedan bolji, puniji život, a opet samo stepenik na putu u još bolje...