DVADESET ŠESTI DAN

Radio

Te godine našeg srećnog života u staroj kući obeležila  je legendarna TV i radio novinarka, voditeljka i spikerka Dina Čolić Anđelković, dubokim a toplim ženstvenim glasom, vodeći emisiju na Radio Beogradu u popodnevnom terminu, posle ručka u vreme odmora... Atmosfera koju je stvarala čitajući u delovima knjige „Mali princ“ i  „Galeb Džonatan Livingston“ u sanjiva popodneva,  jedno je od lepših sećanja koja me prate kroz život. Smirujući glas, muzička „zavesa“ koja prati čitanje, nepogrešivi izbor muzike idealan za doba dana u kojem se sluša, razgovori prijatni, plemeniti, opuštajući. Srećni spokoj.

Zvuk radija ima svoje „staro“ mesto u dugim, posebno onim do duboko u noć, porodičnim, prijateljskim i ljubavnim razgovorima. U pekari, u kafiću, kod majstora u radionici, u frizerskom salonu, u supermarketu, uvek ga je lepo čuti. Nekako je prirodno, jel’ da?

Slušate li radio, sem u kolima tokom vožnje do posla? Prati li njegov zvuk vaš rad? Koristite li još rečenicu:”Slušaj ovu stvar kako je dobra!”- ili ste je negde zagubili u svojim dvadesetim godinama? Koristite li mogućnost da tokom rada na svom kompjuteru slušate neku od hiljade muzičkih radio stanica širom sveta?

Vratite radio u svoj život ako ste ga zaboravili. On je važan deo koncepta “Kako uživati u životu?!”  i jedan dobar  “začin” u režiranju sopstvenog života. Uvek postoji radijski glas koji vam prija više od drugih. Uvek postoji emisija koja vam prija više od drugih i uvek postoji vaša omiljena muzika, a znamo kako ona doprinosi životu. Muzički ritmovi bude našu volju za radom sa više energije, dobre srećne energije. Kada radimo uz zvuke radija naša koncentracija ima podsticaj u vidu bolje fokusiranosti na posao koji obavljamo usled te male a korisne “borbe” sa zvučnom zavesom. Učiniti duši radost pa zapevati uz rad, može nam biti samo lepše…

Kuće u kojima se po ceo dan čuje radio kao da su nekako „življe“ od onih drugih. A ono što nije slučajnost nego jednostavna istina, ljudi koji vas dočekuju uz zvuke sa radija uvek su bolje raspoloženi, više vam se obraduju i makar mislili da tu nema neke naročite logike, bolje vas saslušaju. To je magija radija. Iskoristite je. Ponekad, na prvi pogled mali zahvati u režiranju sopstvenog života imaju dugotrajne dobre posledice. Takav je slučaj sa dobrim starim radiom koji toliko dugo i toliko uspešno odoleva svim modernizacijama našeg života. Uključite radio i uključili ste neki drugačiji život.

Ko nije probao neka proba, ko ga je zaboravio neka ga vrati u svoj život. Radio je još jedan od izvora svakodnevnih malih radosti. Na svoj jednistveni način, delotvorniji je nego što se to u prvi mah može pomisliti. Upamtite to, molim vas. Da, i uključite radio...

DVADESET PETI DAN

Knjiga

Šta trenutno najradije ili najviše čitate? Magazine, kuvare, beletristiku, slikovnice pred spavanje deci, predmete na poslu ili neku stručnu literaturu? Da li ste trenutno uopšte raspoloženi za čitanje? Jeli vam internet  u potpunosti zamenio potrebu za čitanjem knjiga?

Imate li omiljenu knjigu? Imate li omiljenu knjigu iz detinjstva? Pamtite li neku posebnu poeziju ili citate? Da li su vas inspirisali do mere da su uticali na vaš život barem malo? Imate li prijatelja sa kojim možete da pričate o knjigama? Jeste li od onih koji rado preporučuju neku posebno dobru knjigu? Da li u stvari uopšte volite da čitate?

Pre nekoliko meseci otkrijem da na drustvenoj mreži postoji profil koji predstavlja moju omiljenu knjigu iz detinjstva „Mališa i Karlson s krova“ od Astrid Lindgren. Kako sam se obradovao! A godinama kad nekom pomenem tu knjigu samo slegne ramenima, kao da sam sanjao da postoji. Srećom, postoji. Onda sam sa dvanaest godina gotovo „progutao“ „Grofa Monte Krista“ u najvećem uzbuđenju koje se može zamisliti, u dahu, za noć, pa dan i opet noć. Kasnije su dolazile neke druge knjige i obeležavale moje dolazeće decenije jednu za drugom poput nekog srećnog paralelnog tajnog sveta. Onda je došlo novo doba. Iako se knjige i dalje prodaju, broj ljudi, posebno mladih koji čitaju, umanjio se nekoliko puta...

Sećate se priče o muzici i perioda kada sam shvatio da je muzika negde otišla iz mog života, privremeno, opet srećom... E, isto tako i čitanje može da ima svoju ulogu „merača“ količine dobroga u životima ljudi koji su skloni čitanju. Ako primetimo da manje čitamo, dobro je da se zapitamo  zašto se to dešava (sem povećanog broja obaveza, a i onda bi TV mogao da „ustupi“ malo svog vremena). Kada dođemo u fazu da uopšte više ne čitamo, to je znak da je neka od vibracija određenih nemira, nespokoja, zavladala našim životom. Ako smo pre voleli, uživali da čitamo a sad ne možemo da se koncentrišemo ni na jednu jedinu reč, zagledajmo se dobro u sebe...

Čitanje donosi zabavu, radost, saznanja i znanja ali i mir i spokoj. Smirenost koju osećamo nakon čitanja je veoma bliska osećaju nakon molitve ili meditacije. Nije ista ali takođe ume da nas dovede do onog stanja umirenosti iz kojeg se lakše, kvalitetnije i lepše funkcioniše.

Nakon čitanja smo nežni prema bliskim osobama. Nakon čitanja smo relaksirani i spremniji da istinski nekog saslušamo. Nakon čitanja gotovo po pravilu prilazimo nekom od članova porodice da bi smo ih pomazili i poljubili. Nakon čitanja smo daleko kreativniji i najčešće imamo pojačanu želju da uradimo nešto zabavno sa nekim dragim, da nekom priredimo malu popodnevnu radost u vidu ukusne poslastice, da izađemo napolje, u dvorište, na ulicu, u park ili neku baštu kafea. Nakon čitanja jasnije sagledavamo životne situacije oko nas pa su u skladu sa tim naše odluke bolje po nas i našu okolinu, tačnije, ispravnije. Nakon čitanja iz sebe aktiviramo i pružamo ono najbolje. Novonastali mir u duši koji doprinosi našem kvalitetnijem življenju (i uživanju u životu) nema cenu, kao i uvek kada ga na razne druge načine uspešno postignemo.

Internet je veliko čovekovo dostignuće. Milijarde ljudi su se približili jedni drugima. Ne zaboravljam ni činjenicu da ja ove tekstove mogu da vam predstavim zahvaljujući internetu i veoma sam zahvalan na tome. Ipak, još se nije desio pronalazak koji je toliko uspešno i do kraja zamenio čitanje kada je reč o posebnom, tananom stanju našeg uma nakon tog čina. Audio knjige su nešto sasvim drugo, praktične, korisne, zanimljive ali ipak nešto drugo. Čitanje knjige traži jednu drugačiju energiju i trud koji je potrebno uložiti. Ta drugačija energija, manifestovana kroz praćenje teksta na hartiji i okretanje papirnih stranica, vraća našem životu više od nekih drugih medija. Hartija odavno prati čoveka i on isto tako odavno na nju stavlja svoje planove, poslove, nade i strahove, sumnje i radosti, ljubavi velike, bolne ili srećne. I to je ostavilo traga na čovečanstvo. Kontinuitet plemenite tradicije u sebi nosi nevidljivu ali veliku snagu u inspiraciji koju može da pruži. Kao što u crkvu ljudi dolaze da bi bili u molitvi, pronašli mir u duši, pa mi kada uđemo u nju osećamo te snažne zapise čistih namera koje su ostavljene u tom posebnom prostoru  vekovima pre našeg dolaska, tako knjige, bilo stare ili savremene, u svom trajanju nose snagu svih ranijih zapisa koji ih čine onim što jesu i što mogu da nam pruže.

Posle perioda čitanja slikovnica deci, bilo bi lepo da ne odustajete od upoznavanja sa knjigama koje prate njihovo odrastanje. Neka žive život svojih vršnjaka, u svom vremenu uz sve blagodeti koje pružaju svakodnevna tehnička dostignuća. Samo im ispričajte šta je to u stvari knjiga i šta ona donosi njihovom životu, znanju i obrazovanju, radosti i miru, kada za to dođe vreme. Potrudite se da im razvijete radoznalost i zainteresovanost za čitanje knjiga, tiho, nenametljivo. Znam da ćete umeti to najbolje, svako za svoje vrlo specifično i drugačije dete. Onda će deca uz sva druga interesovanja i izazove lako pronalaziti i neko malo vreme za omiljenu knjigu. Njihovi kao i vaši životi dobijaće na kvalitetu. Vaša deca će takođe rasti u ljude koji umeju da se raduju dobroj knjizi, vremenu provedenom u čitanju koje na tako tanan način oplemenjuje um i život.

Knjige biramo po raznim osnovama. Trenutno je leto i verujem da mnogi imaju već spremljene „letnje“ knjige za odmor. Ja imam i „zimske“ knjige koje su mi jednako važne kao i „letnje“, one koje se čitaju u toploj sobi u udobnoj fotelji. Verujem da mnogi od vas znaju kakva je atmosfera u porodici ili među prijateljima koji su pročitali istu dobru knjigu i sa kakvom se radošću dele utisci. To je samo jedna od posledica koje knjigom i čitanjem doprinose našem životu a dobrih razloga i višeslojnih plemenitih i srećnih korisnosti je daleko, daleko više... 

DVADESET ČETVRTI DAN

Letovanje

I, napokon, dođe vreme za letovanje. Kako se osećate? Umorni ste od posla pa nemate nikakav poseban osećaj ili se radujete kao dete pa brojite koliko puta još spavate do polaska?  Većina zaposlenih pred odlazak na odmor želi da uradi što više ili sve, pa tako upada u stres, frustraciju, čineći od priprema za put veliko dodatno opterećenje. Tek tamo neki sedmi dan odmora većina počinje da oseća opuštanje a onda velikom brzinom dođe kraj letovanja i vreme za povratak. Efekat istinske odmorenosti na kraju bude veoma slab. 

Ima li načina da se takav efekat umanji ili predupredi? Ima. I nije samo posao odgovoran za to što ne osetimo i ne iskoristimo sve dobrobiti odmora do kraja. Ako pogledamo situaciju na poslu i ako je nagomilan posao pred odmor više ambicija šefa nego naša nemarnost onda se možemo okrenuti onome na šta možemo daleko više da utičemo. Što se samog posla tiče, ako zaista nema načina da to promenite, utičete na rokove na primer, vreme je da učinite sledeće: Da prihvatite da je pred odmor situacija uvek takva i da znajući da vas svake godine čeka ista situacija sa nagomilanim poslovima, konačno postanete snažniji od te situacije. To je isto kao da vas neko stalno i u isto vreme plaši sakrivajući se iza vrata vaše sobe. U početku se zaista uplašite, ali vremenom, imajući isto iskustvo iz nedelje u nedelju, efekat straha se povlači jer vi znate šta vas čeka. Primenite to na posao i mnoge obaveze koje vam drugi nagomilaju pred sam odmor. Snaga tog negativnog iskustva istopiće se pred vašom odlukom da se promenite u odnosu na njega. U protivnom, bićete poput eksperimentalne životinjice u laboratoriji koju svaki put udari mali strujni napon kada priđe određenom delu kaveza a ona nikako da nauči da ako prestane da ide u taj deo neće biti tog neprijatnog udara.

Vi ste jači od negativnih okolnosti oko vas i ako ponekad ne možete da ih promenite iz zaista stvarnih razloga, imate mnogo dobrih načina na koje možete da se postavite u odnosu na njih i tako oslabite njihovo loše dejstvo do konačnog prestanka lošeg uticaja na vas i vaš život. Molim vas, upamtite to.

Sama organizacija odmora je nešto drugo. Prva „zapovest“ dobrog odmora nalazi se u pitanju „Sa kim idem na odmor?“. Ako tu činite ustupke, računajte da od pravog uživanja na odmoru neće ostati baš mnogo. Sami ili sa partenrom, sa porodicom ili prijateljima, sa porodicom i prijateljima, kombinacije su brojne a sa tim i izazovi i zamke.

Koliko puta ste čuli od prijatelja ili sami izgovorili kako ste na odmoru kao društvo bili neprilagođeni jedni drugima, drugi su hteli ono, vi ovo, vaše navike dva sveta, vaši omiljeni rituali na moru različiti i daleki da se to meri svetlosnim godinama. I, ko je kriv za to? Vi i samo vi!

Da bi odmor bio odmor, zaboravite ustupke rodbini, starim prijateljima ili brzopletim obećanjima u zimskom periodu. Jer, odmor nije mesto kalkulisanja odnosima sa drugim ljudima. To je vaš odmor. Jedino kome se prilagođava put sa razlogom jesu deca i to samo ako su vaša. Sve ostalo ne morate, upamtite to. Ponekad ćete se naći pred ucenom sopstvenog partnera koji želi na odmor da povede i svoju familiju. Budite uporni, makar po cenu da tu godinu idete odvojeno na letovanje. Jednom će shvatiti. Bolje je i takva žrtva nego da odmor provedete sa ljudima iz druge galaksije zbog kojih ćete se neprestano ustezati, od izbora plaže, vremena ustajanja i hrane do onoga šta vam od odeće na moru najviše prija. I, na kraju ćete se kući vratiti više potrošeni, često sa ne baš beznačajnim frustracijama, nego kvalitetno odmoreni. Naravno da postoje momenti za male ustupke velikim ljubavima, bliskostima i prijateljstvima. Ali, male ustupke i to sa svih strana jednako. Onda su velike šanse da vam opet bude lepo. Ako ste vi ti koji stalno činite ustupke, vreme je da to prestane.

Možda se ponekad desi to da nemate sa kim na odmor. To može da bude velika prednost u odnosu na „kakvo takvo društvo“. Često su se naši prijatelji odlično proveli i sami, bilo da su se mnogo bolje odmorili onda kada im je to bilo preko potrebno, bilo da su stekli nove zanimljive prijatelje ili doživeli ljubav i to ne samo letnju. Samo je važno sa kakvim mislima krenete na put. Tu na scenu stupa ona priča o ljubavnom odnosu sa samim sobom. Jednostavno samo mislite o tome kako će vam biti odlično! Pakujte se uz veselu muziku sa radija i sa sobom ponesite radost i ljubav sa osmehom na licu koji ćete darovati svakoj osobi koju budete sretali. Vibracija radosti što idete na odmor privlačiće iste takve ljude vama i vaš odmor tada ima ogromne šanse da postane nezaboravno lep doživljaj. To u stvari jednako važi i za one koji letuju u nečijem društvu. Ne postoji osoba koja može da bude ravnodušna na vašu radost, vaš optimizam, vaš osmeh, pre svega vašu odluku da vam na odmoru bude predivno. I tako će biti.

Hotel, apartman ili mesto u kojem letujete ne izgleda kako ste zamislili. Pa šta onda? Pronađite neku romantičnu uvalu, susedni lepši gradić do kojeg voze lokalni brodići, učinite makar jednu stvar da promenite taj utisak. Tako ćete sebe održati u jedinoj ispravnoj vibraciji na letovanju, a upravo negovanje te vibracije donosi mnoga druga uživanja. Ugađajte sebi. Stolicu u restoranu okrenite uvek prema vodi. Na plaži nađite mesto blizu vode. Voda čisti i leči vaše misli, bilo da gledate u nju ili ste u njoj. Onaj pomenuti osmeh otvaraće vam sva vrata i ljudi oko vas, vaši domaćini, meštani, svi će biti daleko spremniji da vam izađu u susret kada vam je to potrebno. Vaš partner, vaša porodica, vaši prijatelji, zbog vašeg dobrog raspoloženja pamtiće odmor kao nezaboravan i jedva čekati sledeći put da sa vama ponovo idu na neko putovanje. Vama takvima vaši dragi oko vas tada takođe pružaju najbolji i najlepši deo sebe. Ljubav i radost su „zarazni“. Prenose se lakše i brže od bilo kog osećanja. Uz sunce i more nekoliko puta brže i nekoliko puta lakše.

Ako vi napravite neki koktel, voćnu salatu ili nešto treće za druge, oni će takođe poželeti da vas obraduju nečim i tako se stvara beskrajni krug pokretanja uzajamnih radosti. Ponekad će nekome isplivati neke brige, tuge iz „kopnenog“ života. Budite i klovn ako je potrebno, samo se potrudite da što pre izmamite osmeh ili smeh dragoj osobi. Tuga i briga su veliki luksuz na odmoru jer se time prekida napajanje tela i duše dobrim energijama koje su posebno jake kraj mora na suncu.

Dakle, vodite računa o tome sa kim idete na odmor i kakve misli nosite sa sobom. Nema veće garancije da će vam na odmoru biti onako kako želite. Sve druge opcije, pa, moguće je da ih i poznajete, nisu baš za pamaćenje, zar ne?

Na kraju, ostaju vam male ipak važne stvari poput onih da se ne opteretite odećom ali da se ipak na vreme potrudite da pronađete kupaći kostim u kojem ćete se dobro osećati. Da ako vam je to važno, o izgledu svog tela povedete računa već nakon prethodnog letovanja. Da pamtite jela i pića sa odmora ranijih godina koja su vam činila zadovoljstvo pa da to možda ponovite i time obradujete ljude oko vas... I da pre svega ODLUČITE da će vam ove godine biti lepše nego bilo koje prethodne. Zašto? Zato jer sve ovo možda od ranije, možda od danas, znate jako dobro i biće u najmanju ruku neodgovorno da drugačije postupite i ne poklonite sebi jedno nezaboravno letovanje, ono koje se pamti sa dubokim uzdahom i širokim osmehom na licu. Onda,

Srećan put!

DVADESET TREĆI DAN

Letnje jutro

U dvorištu mojih roditelja, na sredini travnjaka već više od deset godina raste jedna kajsija. U rano letnje jutro kada sam tamo, najviše na svetu volim da pravo iz kreveta odem u dvorište i pokupim otpale krupne, prezrele kajsije i odmah ih pojedem žmirkajući na blagom jutarnjem suncu.

U Beogradu u rano letnje jutro najviše volim moju ulicu i ulice mog komšiluka zajedno sa sveže opranim pločnicima i tek zalivenim cvećem u žardinjerama.

Na moru u rano letnje jutro najviše volim da polako i dugo pijem kafu na terasi sa pogledom na tek poneku belu jedrilicu na mirnom plavetnilu te velike drage vode, i nakon toga da zaplivam dok celo selo još spokojno spava.

Na planini volim kad naš prijatelj ustane rano pre svih, naloži peć jer na visini su i letnja jutra hladna, stavi vodu za kafu i pozove nas spavalice da siđemo.

Mogao bih tako u nedogled da nabrajam zašo volim letnje jutro. Uzmite hartiju i zabeležite jedan za drugim razlog zbog čega sve i u kojim prilikama  volite letnje jutro. Pogledajte vaš spisak. Verujem da imate bar tri razloga. Što se više radujemo bistrom letnjem jutru, to je njegov uticaj na naš život veći, snažniji i delotvorniji. Okrepljujući i ozdravljujući!

Zato, ne dajte vaše letnje jutro nikome! Ponekad ni sopstvenom preko potrebnom odmoru.

Ne postoji ni lepši, ni veličanstveniji, ni plemenitiji trenutak u godini kada priroda slavi život i to nesebično deli sa svima. Naravno, ako žele da prisustvuju. Ako prevladaju potrebu za spavanjem. Ako prevladaju male lenjosti. Ako prevladaju probleme koji nas sve prate u životu. Ako prevladaju razne male i velike tuge barem na trenutak. Onda priroda nagrađuje. Onda mi bojimo naš život u jednu od najspektakularnijih mogućih paleta našeg života. Onda dozvoljavamo životu da krene pravcem sa više svetla. Mlado sunce budi svetlost u nama, samo ako smo spremni da njegove zrake potpuno predano, otvoreno pustimo na nas i u nas.

U letnjem jutru naše telo postiže balans sa prirodom kao ni u jednom drugom periodu u godini. To ne znači da se u zimsko jutro ne možete takođe probuditi spremni za sve najbolje koje priroda tada pruža, ipak, u letnje jutro priroda mnogo više čini za nas „tražeći“ daleko manje truda potrebnog da se uloži u gradnju sopstvenih srećnih misli i istih takvih života.

To je još jedan dragocen trenutak koji nas smešta na poziciju idealnog vidikovca u odnosu na sopstveni život. Naši odnosi u tim trenucima postaju jasniji, naši nesporazumi gube na snazi pred dobrim rešenjima, naši ciljevi postaju izoštreniji, naše odluke donete u miru i skladu sa prirodom daleko su preciznije pa tako i bolje po nas i naš život. Naša ljubav raste čisteći naše puteve.

U oblačnim danima, u čitavim nedeljama ili mesecima bez sunca, u teškim životnim situacijama i periodima učinite sledeće: Izolujte se nekoliko trenutaka u neki miran kutak ma gde on bio, zatvorite oči i u sećanju oživite trenutak kada vam sunce letnjeg jutra miluje lice. Ostanite u tome barem dva-tri minuta a potom se uz duboki uzdah rasterećenja vratite u stvarnost. Ako je potrebno da donesete određenu odluku, malu ili veliku, učinite svojoj duši drago ovim malim umirenjem. Pretpostavljate kakvi rezultati mogu biti zbog jasnijih slika vašeg smirenog uma.  

Dakle, koristite leto da bi ste napunili svoja sećanja, svoje doživljaje, svoja iskustva, svoje energetske rezerve lepotom i snagom sunčanog dana koji tek počinje. Kasnije tokom godine kada vam je to potrebno, samo se „poslužite“ iz sopstvenog „rezervoara“. Što je puniji, to bolje. Sledeće godine, imaćete novo leto sa novim jutrima. Tada ćete takođe imati prilika za nova „punjenja“, ko zna koliko lepša i snažnija od ovogodišnjih. Samo je važno da to upamtite i budete spremni da se barem ponekad probudite ranije nego obično, sami, samo vi i leto. Ostalo znate.

DVADESET DRUGI DAN

Bojenje života


Kakav mi je život? Zapitajte se to s vremena na vreme. Koja atmosfera dominira mojim životom? Sa kojom energijom živim najveći deo svog dana? Koji su to izvori sa kojih napajam svoju dušu i svoje telo? Koliko i šta pružam drugima i koliko i šta dobijam od drugih? Jesam li ja osoba zadovoljna time kako moj život teče i izgleda?

Još pre deceniju, možda i više, osvestio sam da mi od pojedinih TV sadržaja jednostavno nije prijatno. Gledajući vesti  shvatio sam da na veliku većinu događaja nemam nikakvu tehničku mogućnost da utičem. Događaji u svetu i sopstvenoj zemlji vođeni su odlukama ljudi koji meni nisu dostupni. Humanitarne akcije, podrške bilo koje forme plemenitim ciljevima se podrazumevaju ali je njih u moru koliko tamnih toliko i besmislenih vesti najmanje. Bunt bilo koje vrste ispoljen smišljeno, organizovano u veće grupe (političko i druga delovanja), jedan je od načina kojim tv gledalac na primer, pridružujući se, može da doprinese da se određena pogrešna odluka izmeni.  Ipak delotvornost ovakvog pristupa je daleko manja nego što većina veruje.

Komšinica Nevena Vitorović je u svojoj osamdesetoj godini života iznela zanimljivo viđenje uličnih protesta:“ Sećam se kada sam sa jugoslovenskom vojskom na kraju rata ušla u Trst i našla se u moru vojnika raznih zemalja. Ta sila ljudi, ta raznolikost... Urlala sam sa svojih devetnaest godina:“Život damo, Trst ne damo!“-dok nisam promukla. Cela je četa izgubila glas. I ništa nije vredelo. Jer o sudbini Trsta se nije odlučivalo tu na trgu već na nekom drugom mestu, izmedju dva, tri čoveka. Zato, da vas nisam videla na ulici kako se smrzavate na protestima. Budalesate se a neki tamo u toplim kabinetima kroje kapu našoj zemlji po volji najjačih, dok vi podržavate cirkus kojim se opravdavaju odluke koje u suštini nemaju ama baš nikakve veze sa onim zbog čega ste vi na ulici. Eh deco, deco...“

Gledajte da što bolje procenite koliko je vaše zalaganje u bilo čemu potrebno i koliko zaista efikasno. Jer baš u odnosu na TV vesti, dešavalo se da sagovornici padnu u vatru pitajući se kako je moja svest na takvom nivou da može da me baš toliko ne zanima šta se dešava oko mene. A onda sam pre dve godine pročitao u knjizi koja govori o iskustvima ljudi koji su  veoma, veoma bogati da je jedna od glavnih „zapovesti“ u postizanju njihovog uspeha: Prestanite da gledate TV vesti! Pored ostalih sadržaja koji mogu da „zaprljaju“ misli usmerene na uspeh u poslu, vesti su se našle u vrhu tog spiska. Pravdanje da može da se desi da vam posao zavisi od informacija koje saznajete na TV-u nije argumet. Ako je to zaista posao velikog formata na primer, informacija koja stiže sa TV-a vama bi trebalo da je, ukoliko je to moguće,  uveliko poznata, inače ništa od tog poslovnog uspeha.

Za dobar plan kako da unapredite svoj život, kako da uživate u životu, da ga osetite punim plućima sa svim njegovim zvucima, mirisima i bojama, potreban vam je sav vaš misaoni potencijal, netaknut bilo kojim lošim utiskom, iskustvom, vibracijom ili energijom. Da bi ste se uverili koliko je ovo istinito, prestanite da činite sledeće: Prestanite da gledate TV vesti, prestanite da čitate crne hronike, prestanite da gledate nasilje, moralne i fizičke propasti u vestima ili filmovima, slušate ili čitate o tome (odnosi se i na izbor knjiga takođe). Prestanite da čitate tekstove koji na bilo koji način govore loše o nekome ili nečijem životu. Sklonite se iz društva malicioznih, zluradih „teških“ ljudi. Prestanite da kritikujete i govorite loše o drugima. Prestanite da prenosite loše vesti! Izbegavajte koliko je moguće tmurna, neuredna, depresivna mesta, prostore i destinacije. I onda pratite šta se dešava sa vašim mislima, raspoloženjem i životom.

E na to sam mislio kada sam napisao „Bojenje života“. Postavite se prema svom životu kao prema slikarskom platnu. Vi birajte paletu boja, odredite kolorit, pa ako znate da će tamne, „teške“ boje loše uticati na vaše raspoloženje, jednostavno ih izbacite. Sve se češće može čuti kako su se ljudi izlečili duhovitim, zabavnim sadržajima koje su uključili u svoj svakodnevni život, izbacujući bilo šta što je tamno, što na bilo koji način opterećuje. Čistih misli, u miru i dobrom raspoloženju, daleko jasnije i preciznije izabraćete životni put koji će vam doneti jednostavnije, lakše ispunjenje vaših želja i planova. Bistrih misli i čistije duše pronaćićete daleko „tačnije“ pravu osobu za sebe, ljubav, prijatelja ili saradnika. Čista atmosfera iz vas prenosi se na vaše okruženje, okolinu i prostore u kojima boravite. Znak da ste na dobrom putu predstavljaće i uvećanje potrebe za prirodom. Vremenom, svesniji toga, ostvarićete čvršću veza sa njom.

Boravak u prirodi, organizacija života koja vas daleko više navodi da provodite vreme napolju, smešta vas u okruženje koje vašem životu može da doprinese više od bilo koje najbolje osmišljene sobe za meditaciju. U lepoti koju pruža i doživljajima koje pobuđuje svežina zelenila i mirne vode na primer,  izmešteni iz svakodnevnih situacija, daleko ćete bolje sagledati vaš život i trenutne okolnosti u kojima se nalazite i tako doneti ispravnije odluke o sledećim važnim koracima. Vaše okruženje, porodica, prijatelji biće prvi koji će imati tu sreću da upoznaju nove vas. Tako ćete pokrenuti i njih, u odnosu na vas i u odnosu na njihove živote. Poput talasa koji načini kamenčić bačen u mirnu vodu, kad ozdravljuje vaš život, ozdravljuju i životi ljudi oko vas. Mreža konstantnih nesebičnosti se uvećava. Vama je bolje, svima oko vas je bolje.

I još nešto. Nemojte misliti kako morate  ljudima oko vas da ispričate šta ste sve tačno preduzeli kako bi ste postigli to što ste postigli kako bi ste i njih pokrenuli. Nije. Često je dovoljno biti u vašem društvu, društvu osobe koja je izmenila kolorit svog života. Na nekog pre na nekog posle, verujte,  uvek  u najboljem trenutku,  preliće se boje sa vašeg platna. Vesele, poletne, energične, stimulativne boje jednog dobrog novog života. 

DVADESET PRVI DAN

Pripadanje

Pokušajte da se setite čiji ste to vi sve? Kojim osobama pripadate? Za koga pretpostavljate da mu pripadate? Za koga gotovo osećate da mu pripadate? Za koga ste sigurni u to? Od koliko ste ljudi dobili potvrdu za to, koliko vam je njih to saopštilo, onako izokola, možda metaforično, a koliko vam je to reklo otvoreno­­?

Zašto vas to pitam? Jednostavno zbog toga što često zaboravljamo kome sve pripadamo a retko to potvrđujemo drugima. Kada nam prestane dugogodišna veza ili prijateljstvo, skloni smo da zapadnemo u teška psihička stanja koja sva u osnovi imaju istu potku, mi smo odjednom sami. Tužni i sami. Tužni zbog toga što smo sami. Tužni jer smo poverovali da smo sami. Tužni jer smo zaboravili koga to još imamo u životu, kome smo to sve važni, kome to još pripadamo. U tom trenutku „ne vidimo“ dobro. Da bi smo uvek bili spremni, sa „dobrim vidom“, bilo bi lepo kada bi smo usvojli tu plemenitu naviku, da govorimo onima koji su nam važni koliko to zaista jesu. Istovremeno, time osvešćujemo koliko smo srećni, koga to sve dragocenog imamo u svom životu.

Mnogi misle da je dovoljno to znati, nositi u sebi, podrazumevati i ni sa kim ne podeliti. Nije. Ne podrazumevajte već izgovorite i govorite. Podrazumevati kvalitet nekog odnosa a ne govoriti ponekad o tome osobi koja je druga polovina tog dobrog odnosa je kao neredovno zalivanje omiljene biljke.

Drage Majke,

vi ste od svih dokazano najbolje u disciplini iskazivanja emocija jer su vam deca i suprug velika inspiracija. Ipak, ponekad zaboravljate da dušu vaše prijateljice ugrejete sa par toplih reči verujući da su činjenja i gestovi dovoljni. Jeste to divno, jeste mnogo ali nije dovoljno. Bar ženska druženja imaju toliko prilika za iskazivanje najiskrenijih emocija, tolika ispijanja kafa, tolika poveravanja, savetovanja, kupovine...

Dragi Očevi,

supruge i ćerke su vam velika inspiracija za nežne reči, neprestano tepanje i tople zagrljaje. Verovali ili ne, ma kako da su vaš otac i deda činili, vaši sinovi imaju potrebu za istom količinom iskazanih emocija jer u protivnom neće izrasti u „cele“ ljude i vi tako, moguće je,  u napred uskraćujete njegovu porodicu za očinsku i supružničku nežnost. Takođe, vaši najbolji drugari su često spolja gledano introvertni „kromanjonci“ u iskazivanju bliskosti.  Sa samo jednom prosto proširenom rečenicom u godini koliko su vam važni u životu, osvetlićete njihove duše toplom svetlošću pripadanja i doživeti iskren pogled praćen osmehom, pogled prijatelja čija se duša raduje zbog samo nekoliko vaših izabranih reči. Pomislite šta to čini i koliko doprinosi vašem daleko kvalitetnijem prijateljstvu.

Draga Deco nečijih roditelja,

nemojte podrazumevati kako Mama i Tata, znaju da ih vi mnogo volite. Umesto toga, izgovarajte to, pokažite gestovima, potvrđujte to kroz zajedničke trenutke i provedeno vreme. Što su stariji, činite to više. Neka osete sigurnost u okupanosti ljubavlju sopstvene dece, jer oni to oduvek, u najvećem broju, čine za svoju decu.

Dragi nečiji Prijatelji  i drage nečije Prijateljice,

govorite dragim osobama, vašim prijateljima koliko su vam važni. Nemojte podrazumevati. Izgovarajte to. Zapitajte se koliko je vremena prošlo od poslednjeg puta kada ste nekome od ljudi sa kojima delite život rekli neku toplu reč pripadanja. Ako je bilo davno, odmah to ispravite. Ma koliko izgledali jaki, ma koliko želeli da ostave utisak kako razgovore na temu emocija, ljubavi i pripadanja ne smatraju važnim, ljudi su uvek spremni na lepe reči jer svi to oduvek u sebi očekuju i čekaju iz jednostavnog razloga, jer su ljudi. Samo retki to izgovore. A to je nekako najblaže rečeno neprirodno, zar ne? Mnogo više logike ima u tome da se lepa reč lako izgovara. Možda ste to već odavno usvojili. Ako je tako, onda je vaš sledeći zadatak da o tome učite ljude oko vas, da ih „probudite“ i da im približite naviku da lako iskazuju svoje emocije kojima potvrđuju nečiju važnost u svom životu.

Osetiti da pripadaš nekome, biti svestan da pripadaš većem broju ljudi po različitim osnovama a uvek kroz ljubav, iskazivati emocije kojima jasno potvrđujemo nečiju važnost, dragocenost u našem životu, jeste velik životni kapital. Naš život se tako razvija, oplemenjuje, uzdižući se na jedan viši nivo, nivo sveta u kojem je iskazivanje emocija koliko vredno toliko i lako i prirodno. Svakoga dana nakon buđenja mi imamo mogućnost da izaberemo svet kojem ćemo toga dana pripadati. Jedan ili više istovremeno. Svet iskrenog pripadanja je svakako jedan od vrednijih i lepših svetova...

DVADESETI DAN

Jesti u radosti

Mama stalno priča kako me je kad sam bio mali hranila uz sve moguće trikove samo da bih jeo. Od voćnjaka do dedine štale, samo da se nešto dešava, tek onda bih jeo sa apetitom. Ako bi u štali bilo ždrebe, uu pa to je onda idealno. Jedem sve puca, presrećan, u radosti kojoj nema kraja...

Jeste li srećni kada jedete vaš obrok? Jeste li svesni kada jedete? Uspevate li da kada sednete za sto sve vaše brige ostavite po strani i posvetite se obedovanju kako treba? Jeste li zahvalni vašoj majci, sestri, supruzi, prijateljici, prijatelju, dečku, devojci, koji su napravili tako divan obrok? Da li im se zahvalite, da li ih pohvalite za trud i kulinarsko umeće? Jeste li zahvalni što imate priliku da svakoga dana jedete tako ukusna jela?

Pre obedovanja, da bi ono bilo u radosti, ide kuvanje koje će tu radost izazvati samo ako je kuvano u dobrom raspoloženju. Ako ste loše raspoloženi, ne prilazite vašem detetu, ne dodirujte vašu bebu nikako i poštedite vašeg partnera onoliko koliko je to moguće. Ako ste loše raspoloženi, nemojte kuvati, nemojte ni dodirivati hranu nego predložite partneru da on nešto pripremi. Ako ste u situaciji da ipak morate da pripremite, bolje je da kupite neku već pripremljenu hranu. Ako ni to u trenutku nije izvodljivo, onda je na vama da promenite raspoloženje u što bolje kako bi i energija sa kojom pripremate jelo bila što bolja.

Sedite i uradite jednostavnu vežbu, mislima pratite vaše sporo duboko disanje: “Udišem mir, spokoj, radost, zdravlje...izdišem stresove, tugu, neraspoloženje i sve druge loše misli..“ Činite to između pet i deset minuta i onda pravac pod tuš. Pustite mlak, srednje jačine mlaz vode da neko vreme klizi preko vašeg potiljka niz leđa, tri do četiri minuta biće dovoljno. Presvucite se, uzmite neku noviju kecelju koju ređe koristite na primer i krenite sa srećnim mislima u kuvanje: “Kuvam srcem u radosti, za moje najdraže, najmilije sa željom da ih učinim srećnim kada budu probali ovo divno jelo! Kuvam za sebe jer želim sebi da pripremim malo zadovoljstvo nakon dugog dana, pre odličnog filma na TV, mog drugog zadovoljstva večeras! Srećan sam, srećna i zahvalna na ovim divnim, zdravim namirnicama od kojih ću napraviti najukusniji ručak do sada!“

I? Oni koji budu jeli vaše jelo, sve će to kroz hranu osetiti! Znate onaj doživljaj kada vam neko pripremi neko jednostavno jelo, ispeče krompir i servira ga sa pavlakom na primer, a vama ukusno, sve ne možete da verujete koliko vam je slatko to što jedete, koliko vam prija više od ne znam sve čega što ste u životu okusili... To je baš zbog toga što je osoba koja vam je pripremala to jelo imala ogromnu želju da vam ugodi. Pripremala je u iskrenoj radosti. Otuda je vaš doživljaj toliko prijatan, toliko jak.

Kada sednete da obedujete, vaša uloga, da bi vam jelo prijalo, trebalo bi da bude jednaka kuvarevoj. Dakle, uz istu radost i zahvalnost, jedino tako vam obrok može prijati i jedino tako do kraja možete osetiti i iskoristiti sve blagodeti jednog ukusnog i zdravog jela. Ostavite misli vezane za radni dan, nesporazume raznih vrsta, mala i velika neraspoloženja, koliko je to moguće u tom trenutku. Potrudite se. Kao nagrada, uslediće vaše daleko veće uživanje u obroku. Vaše telo, kada ste u miru, daleko će bolje iskoristiti sve dobrobiti iz hrane.

Nemojte se prejedati. Nekako usavršite sopstveni osećaj sistosti na 70%. Samo tako, vibracija radosti koja je direktno odgovorna za sve nivoe i vrste vašeg zdravlja, nastaviće da živi i dalje. Vaša ishrana je na taj način najpreciznije isprepletena sa svim ostalim pozitivnim aspektima življenja i tako na najbolji način stvara kvalitetan temelj mnogim drugim malim i velikim radostima tokom vašeg dana. Fina sitost doprinosi osećaju spokoja iz kojeg se lako misli i deluje, prejedenost doprinosi osećaju nesposobnosti za bilo kakvu mentalnu ili fizičku aktivnost, pa birajte.

Uvek kada je to moguće, jedite u društvu. Radost iz još jednog izvora jedenje sendviča pretvara u kraljevsku gozbu. Kucanje čaša, muzika je koja duši više čini od najboljeg orkestra. Kuvajte za druge, priredjujte male zakuske ili velike ručkove. Obaveštavajte ljude oko vas gde je to pekara sa hlebom bez aditiva, gde je najbolje i najzdravije voće i povrće, u kojem se restoranu lepo jede... Radujte se iskreno bez zadrške kada vas neko pozove na ručak, neka onaj koji vas zove to vidi i čuje. Atmosfera na ručku biće nekoliko puta prijatnija. I još nešto. Verujem da nije greh ako najbolje vino sačuvate za najdraže osobe ili one za koje pouzdano znate da će umeti da cene kvalitet baš te boce ukusnog napitka.

I radujte se! U radosti sedajte za sto, u radosti jedite, nazdravljajte i u radosti ustajte od stola koliko god je to u trenutku moguće. Što više uspete da uložite radosti u obedovanje, više će se tih dobrih talasa raširiti u vas, vaše najdraže i vaš ceo dan. Živeti sa osmehom na licu i jesti u radosti, dva mala a moćna recepta koja mogu mnogo da doprinesu vašem uživanju u životu. Upamtite to molim vas i ŽIVELI!