DVADESET TREĆI DAN

Letnje jutro

U dvorištu mojih roditelja, na sredini travnjaka već više od deset godina raste jedna kajsija. U rano letnje jutro kada sam tamo, najviše na svetu volim da pravo iz kreveta odem u dvorište i pokupim otpale krupne, prezrele kajsije i odmah ih pojedem žmirkajući na blagom jutarnjem suncu.

U Beogradu u rano letnje jutro najviše volim moju ulicu i ulice mog komšiluka zajedno sa sveže opranim pločnicima i tek zalivenim cvećem u žardinjerama.

Na moru u rano letnje jutro najviše volim da polako i dugo pijem kafu na terasi sa pogledom na tek poneku belu jedrilicu na mirnom plavetnilu te velike drage vode, i nakon toga da zaplivam dok celo selo još spokojno spava.

Na planini volim kad naš prijatelj ustane rano pre svih, naloži peć jer na visini su i letnja jutra hladna, stavi vodu za kafu i pozove nas spavalice da siđemo.

Mogao bih tako u nedogled da nabrajam zašo volim letnje jutro. Uzmite hartiju i zabeležite jedan za drugim razlog zbog čega sve i u kojim prilikama  volite letnje jutro. Pogledajte vaš spisak. Verujem da imate bar tri razloga. Što se više radujemo bistrom letnjem jutru, to je njegov uticaj na naš život veći, snažniji i delotvorniji. Okrepljujući i ozdravljujući!

Zato, ne dajte vaše letnje jutro nikome! Ponekad ni sopstvenom preko potrebnom odmoru.

Ne postoji ni lepši, ni veličanstveniji, ni plemenitiji trenutak u godini kada priroda slavi život i to nesebično deli sa svima. Naravno, ako žele da prisustvuju. Ako prevladaju potrebu za spavanjem. Ako prevladaju male lenjosti. Ako prevladaju probleme koji nas sve prate u životu. Ako prevladaju razne male i velike tuge barem na trenutak. Onda priroda nagrađuje. Onda mi bojimo naš život u jednu od najspektakularnijih mogućih paleta našeg života. Onda dozvoljavamo životu da krene pravcem sa više svetla. Mlado sunce budi svetlost u nama, samo ako smo spremni da njegove zrake potpuno predano, otvoreno pustimo na nas i u nas.

U letnjem jutru naše telo postiže balans sa prirodom kao ni u jednom drugom periodu u godini. To ne znači da se u zimsko jutro ne možete takođe probuditi spremni za sve najbolje koje priroda tada pruža, ipak, u letnje jutro priroda mnogo više čini za nas „tražeći“ daleko manje truda potrebnog da se uloži u gradnju sopstvenih srećnih misli i istih takvih života.

To je još jedan dragocen trenutak koji nas smešta na poziciju idealnog vidikovca u odnosu na sopstveni život. Naši odnosi u tim trenucima postaju jasniji, naši nesporazumi gube na snazi pred dobrim rešenjima, naši ciljevi postaju izoštreniji, naše odluke donete u miru i skladu sa prirodom daleko su preciznije pa tako i bolje po nas i naš život. Naša ljubav raste čisteći naše puteve.

U oblačnim danima, u čitavim nedeljama ili mesecima bez sunca, u teškim životnim situacijama i periodima učinite sledeće: Izolujte se nekoliko trenutaka u neki miran kutak ma gde on bio, zatvorite oči i u sećanju oživite trenutak kada vam sunce letnjeg jutra miluje lice. Ostanite u tome barem dva-tri minuta a potom se uz duboki uzdah rasterećenja vratite u stvarnost. Ako je potrebno da donesete određenu odluku, malu ili veliku, učinite svojoj duši drago ovim malim umirenjem. Pretpostavljate kakvi rezultati mogu biti zbog jasnijih slika vašeg smirenog uma.  

Dakle, koristite leto da bi ste napunili svoja sećanja, svoje doživljaje, svoja iskustva, svoje energetske rezerve lepotom i snagom sunčanog dana koji tek počinje. Kasnije tokom godine kada vam je to potrebno, samo se „poslužite“ iz sopstvenog „rezervoara“. Što je puniji, to bolje. Sledeće godine, imaćete novo leto sa novim jutrima. Tada ćete takođe imati prilika za nova „punjenja“, ko zna koliko lepša i snažnija od ovogodišnjih. Samo je važno da to upamtite i budete spremni da se barem ponekad probudite ranije nego obično, sami, samo vi i leto. Ostalo znate.