Dragi Čitaoci,
Srećna Vam 2018. godina!!!

SEDAMDESET PRVI DAN

Zapisi na licu

Idu godine i hvala Bogu da idu. Učimo kroz iskustva, učimo kroz život, učimo kroz lepo, učimo i na dobitku smo kada učimo kroz teško… Iznad svega, zahvalni (posle svih prethodnih tekstova sada se već iskreno i hrabrije nadam da je tako) jer imamo te godine, jer smo poživeli toliko godina da sve to iskusimo i ma koliko godina da imamo čeka nas još iskustava kroz iskušenja koja sa sobom nose i srećni i oni drugačiji trenuci.

Na telu je jedna „beležnica“ na kojoj se sve pomenuto pažljivo zapisuje. Kod nekog je „zapisano“ više podataka, kod nekog manje, ali kod svih, to je „najčitljivije“ mesto na telu. Naše lice zabeležilo je mnogo toga a koliko se ovog trenutka na njemu može pročitati, zavisi od nekoliko stvari. Genetika nije zanemarljiva stvar i zaista, ako se malo podsetite, sretali ste ljude u životu koji ne polažu mnogo na negu lica, ne vode uredan, zdrav život i najčešće su pod stresom a izgledaju mnogo mlađe od svojih godina. Sa druge strane, vrlo je verovatno da ste takođe sretali ljude koji čine sve najbolje za svoje zdravlje, dušu i telo, tako i zrače, odmorno i zdravo, plene radošću i optimizmom, ali, njima je genetika više odmogla nego pomogla. Izgledaju na kraju mnogo starije i kao neko ko malo mari za sebe. Ipak ovo su retki primeri. Najveći broj ljudi izgleda onako kako se oseća i sve to jasno „piše“ na njihovom licu.

Već ste ranije čitali priču koja govori o licu i telu. Vežbanje tela, zdrave navike i lice svojim izgledom vrlo brzo pokazuje zahvalnost vlasniku za trud. Lice koje sa godinama „pada“ jeste prirodan proces usled delovanja zemljine teže u kombinaciji sa stresovima koje je život doneo... Postoje vežbe koje mogu uspešno da vam podignu tonus lica. Jedna od najpoznatijih je izgovaranje samoglasnika sa snažnim zatezanjem mišića lica i vrata sa široko otvorenim ustima. Potom vežba sa jako otvorenim ustima u trajanju od dvadeset sekundi pa potom stisnute usne u snažno isturen poljubac u prostor, takođe dvadeset sekundi, dvadesetak ponavljanja, dok gledate TV na primer. Najproblematičnije tačke na licu masiraju se direktnim dodirom kažiprstom, kružnim pokretima, srednje jačine pritiska, po minut svaka tačka. Ovo činite po nekoliko dana, pa pauza od dva dana, pa ponovo do željenih rezultata. Postoji bezbroj takvih efikasnih vežbi. Mogu se nabrajati do stadijuma maratona. One zaista daju odlične rezultate ako ste uporni, jednako kao i kada disciplinvano vežbate telo. Ipak, jedno ne mogu lako da izmene, vaš karakterističan izraz lica koga možda niste svesni. Sretao sam ljude koji imaju takav karakterističan izraz lica da sam poželeo da brzo završim susret sa njima a ispostavljalo se da to nisu ni ljutiti, ni nezadovoljni, ni na bilo koji način negativni ljudi, nego upravo suprotno. Ako gotovo ne postoji ni jedna fotografija na kojoj ste zadovoljni kako izgledate, ako se nerado gledate u ogledalo i ako pri tom uvek načinite neki drugi izraz lica, izbegavajući nesvesno time svoj karakterističan izraz, ako se poredite sa dugima, “oni“ uvek blistavi i prijatni i ja često ili u proseku  „nula“, znajte da to nije jedna od onih životnih situacija za koju je jedini lek prihvatanje.

Stanite prvi put pred ogledalo sa pitanjem ko sam ja a šta moje lice pokazuje. Ako vidite nesklad, načinite izraz lica koji odslikava vaše dobro raspoloženje, odnosno ono prijatno, vaše najbolje raspoloženje, stanje, vaš izraz lica za koji bi ste želeli da postane vaš trajni zapis, onakav kako želite da vas ljudi dožive i pamte, onakav kakav vas kod dugih ljudi čini najsrećnijim. U početku, nemoguće je da ne uočavate razliku kroz napor da lice držite u drugačijem od položaja na koji ste ga navikli poslednjih decenija. Kada toga postanete svesni, onda naviknite sebe da se svaki put pred ogledalom podsetite da načinite taj novi izraz lica. Potrudite se, POSTANITE SVESNI SVOG LICA, upravljajte svojim licem, nije to bluza pa da ima opcije opeglana i izgužvana. To je vaše lice, slika vaše duše, vašeg stanja, raspoloženja i godina iskustva i ono, ako poželite, može da vas sluša na beskonačan broj načina, izraza... Nakon odluke, dolazi izbor pomenutih i drugih brojnih lako dostupnih vežbi u zavisnosti od toga šta tačno želite da promenite kod sebe. One su važne kako bi podržale jačanje mišićnog tonusa lica. Tonus je ono što od stresa prvo popusti. Bore na licu su manje važne, posebno ako su nastale od grimase smeha. A i njih možete ublažiti mnogo više nego što ste možda do sada verovali, takođe disciplonovanim vežbama (i gore pomenutim).

Možda vam neće biti potrebna ni jedna vežba. Možda će biti dovoljno da sebe povremeno opomenete, hej, trgni se! Samo jedan osmeh leči mnogo toga i privlači druge nasmešene ljude a to nije nevažno, to je za svaki život mnogo i dragoceno. Molim vas, upamtite to!

SEDAMDESETI DAN

Hrabrost

Moj prijatelj Raša i njegova supruga Tanja imaju dve divne ćerke, pametne, sposobne, odgovorne, nesvakidašnje lepe. Moguće je da ste sami u prilici da vidite takvu i sličnu decu svojih prijatelja, što je zaista divno. Ali, ove dve devojke imaju još nešto što ih izdvaja od drugih a to je da su one opravdano samouverene jer poseduju jednu stabilnu, trajnu i nadasve pirodnu HRABROST. Otkud im ta osobina? Stvorena je u porodici.

Roditelji koji iskreno veruju u svoju decu podstičući pažljivo razvoj njihovih potencijala, jesu veliki blagoslov za tu decu. A i za roditelje. A i za njihov ukupan, zajednički život. A i za njihove pojedinačne živote onda kada krenu u svet među druge ljude.

Ipak, iako nisu svima roditelji podsticali snagu vere u sopstvene potencijale, ne znači da je to razlog da se danas osećaju nezadovoljno zbog toga, prihvatajući  u svom životu “trajne posledice tog manjkavog vaspitanja”. Ako ste roditelj, vi po tom pitanju možete mnogo, možete sve. Ako ste odrasla osoba kojoj je za svaku životnu situaciju potreban možda i vrlo mali dodatni napor kako bi “prizvala” hrabrost za potrebno delovanje (makar taj problem bio i ono što nazivamo “trema”), onda je vaš zadatak da sami kod sebe podstaknete razvoj sopstvene hrabrosti. U tom slučaju vi takođe možete mnogo, možete sve.

Ukoliko nije ugrađena vaspitanjem u vas, hrabrost se može steći. Teži put je onaj kroz jačanje putem teškoh životnih lekcija. Lakši put je da postanete svesni toga i da za početak izdvojite jednu malu životnu radnju koja vam je nelagodna kada morate da je obavite u nečijem prisustvu i da je svesno i namerno činite često. Biće jednako neprijatno u početku. Strah, nesigurnost, trema, povišena telesna temperatura, pritisak u glavi, skretanje pogleda ili nešto drugo neće odmah nestati. Pratite svoje stanje u svakoj novoj situaciji. Pri tom sebe upitajte poznato pitanje[1]: Šta je to najgore što u ovoj situaciji može da mi se desi? Odgovor često ubrzava napredak. Postepeno će neprijatni simptomi nestajati. Nastavite da ulazite u te po vas neprijatne situacije. Vremenom, ovim disciplinovanim treningom, samouverenost će nadvladati strahove, vaša hrabrost će zauzeti mesto u vama koje joj pripada. Onda krenite na složenije situacije, osvajajte vrhove, jedan po jedan. Neuspeh vam se smeši samo ako odustanete...

Ako ste zastali, sada razmišljate, zapitajte sebe još i ovo: Kakva ja osoba želim da budem, puna treme, stidljiva, plašljiva ili srećno, stabilno samouverena što je jedina prava hrabrost. Jer hrabrost, to je odgovornost prema sebi i drugima. To je odgovorna procena situacije sa sagledavanjem posledica vašeg budućeg hrabrog delovanja. Biti mudar u proceni, proceniti u miru svoje duše, to je temelj svake plemenite hrabrosti. Ishitrena hrabrost ne postoji. To ima svoje ime, to je ludost.

Odgovorno delovanje iz mira čija je dobrobit pravilna procena situacije, to je preteča svakog kvalitenog, jednako pažljivog, jednako odogovornog hrabrog delovanja. Molim vas upamtite to. Inspirišite ljude iz svog okruženja. To je sreća za svakog čoveka posebno, za porodicu, za društvo, za državu, za svet, da živimo bolje, da živimo lepše. Vođe su hrabre, vizionari su hrabri, naučnici su hrabri, najbolje stvari na svetu stvorene su zahvaljujući hrabrosti. Ostvarite svoje pune potencijale, budite u miru i budite HRABRI.

---

[1] Prvi put ovo pitanje čuo u okviru treningna na seminaru na kojem se radilo na sopstvenim emocijama od Milenka Vlajkova na planini Fruškoj Gori u Srbiji 1996. godine;