ČETRDESET ŠESTI DAN

Kradljivci života, kradljivci snova

Usled razmišljanja o sopstvenim iskustvima sa „kradljivcima života” sinulo mi je da mi je pre nekoliko leta prijateljica pričala o svojoj komšinici koja redovno kupuje identičnu odeću kao što je njena, kako je kupila do detalja isti mali sportski auto i kao finale ovog neobičnog manira, počela redovno da letuje na istim destinacijama. I tako iz godine u godinu. Moja prijateljica je samo slegala ramenima na takvo ponašanje. Priznala mi je da je pribegla onom pristupu koji datira možda još iz vremena vrtića kada „važemo” dobra i loša ponašanja, dobre i loše osobine bliskih osoba. Kada nam je više stalo do njih, kao da dodatno namerno pritiskamo jezičak kako bi prevagnuo tas sa dobrim osobinama.

Niko se ne odriče vesele komšinice koja uz smeh, „pozorišnu” vrisku i mnoštvo nekorisnih ali zabavnih informacija svakodnevno ulazi na kafu ili sama preko balkona „otpeva” da je kafa gotova. Mali, slatki začin naših svakodnevnica. Sve je bilo tako idilično prilično dugo, red „kopiranja”, red smeha sve do trenutka kada jedan besmislen nesporazum nije izazvao dragu komšinicu da izgovori reči koje se teško vraćaju tamo odakle su krenule. U afektu (reč koja nikada nije opravdala nepažljivog govornika) ona je izgovorila reči-terete nataložene zavisti koja je, ispostavilo se, bila glavni pokretač besmislenog, vremenom sumanutog kopiranja brojnih delova života svoje „najbolje prijateljice.”

A moja iskustva? Nešto su drugačija. Kako je naišao mirniji period života tako sam ja postao svesniji gde su sve „isklijale” posledice mog „neopterećenog”, čitajte „pospanog” ponašanja. Slikovitiji primer je dizajniranje enterijera, koji su počeli da osvanjuju na promotivnim stranicama majstora i onih koji su ih izvodili i onih koji nisu, a samo je dvoje od svih od mene tražilo dozvolu za objavljivanje fotografija. Ali sa autorstvom je daleko jednostavnije i jasnije nego kada je u pitanju kopiranje života, planova, želja ili snova. Tog dela sam postao svestan kada sam čuo ljude iz svoje okoline kako naglas izgovaraju planove koje smo supruga i ja sa njima podelili kao svoje najveće želje, tajne onoliko koliko ih delimo sa dragim ljudima. Razne su to oblasti, od mesta življenja, putovanja do novih poslova... Nekom se mogu učiniti malim, ali nama su to velike, naše stvari, želje, snovi, delovi najvećih, stvarnih planova našeg života. U prvi mah bilo je čudno, pa nekako smešno a onda, iskreno, počelo je pomalo da me plaši. Ni dan danas nisam siguran kako je trebalo i kako bi trebalo da reagujem. Samo sam jednom to glasno primetio ali sam onda dobio odgovor koji stvara osećaj nemoći i određenu vrstu blokade kada reč više nema vrednost, važnost ni snagu.

Nije uvek i samo zavist pokretač takvog ponašanja. Ponekad je to bezidejnost ili odsustvo svakog ozbiljnijeg životnog plana ili jednostavno linija manjeg otpora. To se da razumeti ali je teško razumeti grabežljivost ove, jednako kao i svake druge vrste. Ima beskonačno mnogo dobrih ideja, rešenja, planova i puteva koje neko može izabrati. Dostojanstveno je priznati autoru originalnost i kvalitet i otvoreno priznati kako verujete da je to i za vas odlično rešenje. Ponekad zaista jednostavno može da se desi da maštate ili planirate o istim stvarima kao neko vaš i tada bi bilo lepo da to u radosti podelite, tu lepu podudarnost što želite iste stvari jer ako sa nekim provodite život, prirodno je da vas povedu iste vrednosti. Ako vam se nekada desi da prepoznate neki tuđ plan kao dobar za vas, recite to autoru ili ako to nije moguće, nikada ne zaboravljajte da pomenete izvor vaše inspiracije. Ovo je jedna tanana oblast naših odnosa, a tim malim čestitim činom stvaramo čistije, a time i plemenitije odnose sa ljudima oko nas.

Nije „važno” nema mesta u rečniku čoveka koji vodi računa o kvalitetu odnosa sa drugim ljudima. Sve je važno, molim vas upamtite to. Samo tako budni, svesni i zahvalni možemo mirne duše i čiste savesti dalje kroz život. Krađa života, snova, ideja, kreativnih rešenja, prestaje to da bude kada smo svesni i zahvalni izvoru gotovih rešenja koja nam mogu obezbediti kvalitetniji, puniji, raskošniji život. Zaborav za čin otvorene, jasne i glasne zahvalnosti nije čak ni najbleđa senka opravdanja kada se to ne učini. Molim vas, upamtite to.