ČETRDESET TREĆI DAN

Ulice komšiluka, mesto velike inspiracije

Prolazite ulicama svoga kraja godinama, decenijama i znate svaki kamen, beton, nijanse suvog i vlažnog asfalta, fasadu, ogradu, kapiju, baštu, drvo, saobraćajni znak, pukotinu u trotoaru. Prolazite svakoga dana u različitim raspoloženjima. Bio zimski dan pokriven snegom ili dugi letnji dan, pravilo je isto: Više sunca, više radosti, manje sunca manje te srećne poklonjene atmosfere. Znate one druge meteorološke prilike, one u nama a ne na Zemlji. Sećate se priče o tome kako je sunčan dan u nama pitanje našeg truda i naše odluke. Kada dugo prolazite istim ulicama, vraćate se istim putem kući, prestanete da primećujete stvari oko sebe i one postanu obični, svakodnevni orijentiri na putu ka vašem domu.

Nije svaki dan na poslu isti, nije svaki razgovor prijatan ni ishod svakog susreta blistav. Prirodno je da posle svakog stresa žurimo u okrilje svog doma da toplim tušem „speremo“ stres sa sebe a mekim pokrivačem i daljinskim tv upravljačem dovršimo relaksirajući ritual. U svemu tome zagrljaj drage osobe i razgovor predstavljaju dragoceno finale. Ponekad, i pored velikog premora kombinovanog sa nezadovoljstvom, izlazak iz kuće nakon svih pomenutih rituala može biti „lekovitiji“ od mirovanja u kući. Već smo pričali o blagodetima dugih šetnji. U ovom slučaju, kada fizička snaga i volja nisu na zavidnom nivou i kada su možda propraćeni zaostalim talasima pretrpljenog stresa tokom dana a koji sporo napušta naše misli, rešenje može biti kratka šetnja po komšiluku.

Iako je ovo nešto što se odnosi i na razbijanje osećanja dosade, jednako je dobrodošlo. Umesto da vrtite jednu te istu tešku misao, pokušajte da se stavite u ulogu nekog ko je prvi put u vašem kraju. Odvedite svoje misli na drugu stranu. Pogledajte fasade, prozore, svetla kroz prozore koja prave senke na trotoarima, ulične svetiljke, zanimljive ulaze, kapije, ograde, stubove, razigrane krovove. Pogledajte sve to ujutro, popodne, predveče jer senke menjaju forme, atmosferu pa time i doživljaje. Obratite pažnju na decu na ulici kako se igraju, posmatrajte ih neko vreme... Mačke su nezaobilazne, jer bez njih to onda i nije pravi komšiluk. Vlasnici pasa u šetnji sa svojim ljubimcima.

Ljudi i lica koje svaki dan srećete, posebno one kojima se redovno javljate, obratite specijalno pažnju na njih. Kada im se javite, nemojte kao najčešće po nekom automatizmu da brzo sklonite pogled i nastavite svojim putem. Zastanite, pogledajte u lice vašeg komšije, komšinice iz kraja i to tako da lica budu paralelena jedno drugom. Posvetite pažnju osobi koju ste pozdravili pogledom i potrudite se da se iz vaših očiju ona pročita mir, stabilnost, poštovanje, dobru nameru i radost zbog susreta. Taj „zasad“ daće bogat, vredan plod jer svaki sledeći put kada krenete ulicama svog komšiluka pozdraviće vas srdačno lice koje vam se raduje mnogo više nego ranije. Tako vaše ulice „oživljavaju“ i postaju mesto vaše velike inspiracije za negovanje iskrene radosti onog svakodnevnog življenja. Nema te brige koja neće barem malo popustiti pred osmehom poznatog lica koje se iznenada sretne na ulicama komšiluka. Koliko će vaš kraj postati izvor dobrih stvari koje oplemenjuju i ponekad čak i leče vaš život, mnogo zavisi od vas.

Postoji još nešto što je veoma važno reći. Kada je čovek u brigama bilo koje vrste i intenziteta, može lakše i nekako prirodnije da izađe iz toga ako se fokusira na nekog drugog umesto na sebe. Gotovo je neverovatno kolika je moć i blagodet na poboljšanje našeg života kada odlučimo da barem na trenutak zaboravimo na sebe i svoje brige ma kako one velike i teške bile i taj fokus prebacimo na potrebe nekog dugog. Uloženi napor da se koncentrišemo na životne potrebe drugih ljudi dovodi do toga da naši tereti slabe i da se pojavljuju rešenja, ponekad i u toku samog razgovora sa tom nekom drugom osobom.  

Tako eto ovde komšiluk dobija ulogu vašeg ličnog poligona namenjenog treniranju jednog od brojnih vidova iskrene plemenitosti kojom nadrastamo sebe, svoje probleme, strahove, bolesti, brige, time što ćemo u jednom trenutku sebi postati manje važni od osobe koju smo sreli i tako svesno, polako ali sigurno postajati bolji, jači, zdraviji i radosniji. Molim Vas, upamtite to.