TRIDESET SEDMI DAN

Volim te

Jednom sam sedeo spram petogodišnjeg dečaka nakon sto smo ušli u kuću sa travnjaka na kojem smo se igrali frizbijem, loptom, penjali po drvecu i kobajagi pecali opalo lišće koje nam je „glumilo“ ribe. Jeo je kolač, zastao, pogledao me i rekao:“ Tečo, ja tebe mnogo volim.“ Ceo svet je tog trenutka za mene stao. Još nije smišljena reč koja bi mogla da opiše moja osećanja u tom trenutku.

Lakoća sa kojom dete izgovara da nekog ili nešto voli je najdragocenija esencija života vrednog življenja. Onoliko koliko ste sačuvali to osećanje, raspoloženje i taj impuls u sebi, jednako toliko lepo i lako živite sa sobom i sa drugima.

Kada ste poslednji put izgovorili nekom da ga volite a da to nije vaš partner, član porodice ili kućni ljubimac? Van tog divnog, najbliskijeg kruga, postoji ogroman broj onih koji zavređuju našu ljubav. Kada ste poslednji put izgovorili vašoj prijateljici, prijatelju koliko ih volite i koliko vam znače?

Ljudi koji svakodnevno čine nešto za nas takođe su vredni naše ljubavi i pažnje. Naravno, nećete poštaru, piljarici, mlekarici ili prodavcu novina govoriti: „Volim te!“ Nekako, ne bi baš bilo najadekvatnije, neki bi možda odustali od pružanja usluge vama, ali, ima mnogo drugih načina. Ti drugi načini nalaze se u mnoštvu toplih reči kojima raspolaže svaki jezik na planeti a kojim možemo iskazati zahvalnost i poštovanje. To su druge reči za slanje iste poruke. Volimo na milion različitih načina ljude sa isto toliko uloga u našem životu. Ne volimo ih jednako jer i njihova važnost u našem životu nije jednaka. Ipak, oni su tu da nam život učine lakšim, lepšim, udobnijim, sigurnijim, zdravijim, zaokruženijim.

Naše „volim te“ iskazano na mnogo različitih načina zaslužuje ta armija ljudi koja prolazi kroz naše živote. Ako to razumete, živite, samo tako možete osetiti istinsku radost življenja. Biti sa svima, koliko god je to do vas, u dobrim, harmoničnim, toplim i srdačnim odnosima, jedan je od najvećih preduslova za srećan život i uživanje u životu. Samo tako možete osetiti snagu velikiih emocija od drugih ljudi. Ako ništa ne pošaljete od sebe, ništa vam se neće ni vratiti.

Ovim su, verujem, obuhvaćene sve „adrese“ u našem životu na koje možemo poslati poruku koliko volimo. Zaista je divno ako rečeno prihvatate i oduvek tako živite. Ipak, u svom tom svakodnevnom iskazivanju ljubavi i iskrene zahvalnosti prema svima i prema životu dešava se da ponekad zaboravimo one najbliže. Čuvajte se podrazumevanja. Podrazumeva se da volimo partnera, decu, roditelje i u tom podrazumevanju, podržani tempom života i ustaljenim navikama, zaboravimo da im to ponekad izgovorimo. Možda i oni podrazumevaju ali ne postoji biće koje neće osetiti radost i punoću lepote življenja kada mu ponovo i ponovo kažemo da ga volimo. Molim vas, upamtite to.

„Volim te“ su dve nepotrošive reči za koje ne postoji pogrešan trenutak u životu. Supružnik, ostareli roditelj i najbolji prijatelj ovog trenutka kao i mnogih misle na vas, vole vas i u radosti sopstvene ljubavi prema vama čekaju da zazvoni telefon ili da vas ugledaju na vratima. Čekaju vaše, možda podrazumevano ali uvek jednako dragoceno, sa protokom vremena sve dragocenije  „VOLIM TE“. Molim vas, upamtite to.