TRIDESET TREĆI
DAN
Postoje ljudi koji mnogo vole da pričaju, ne da razgovaraju
nego da drže govore. Postoje srećom i oni koji žive za razgovor sa nama,
za razmenu misli i emocija, što boljih
ideja, rešenja. Imamo prijatelje sa kojima možemo da ćutimo i da se osećamo
odlično. A jeste li se ikada zapitali kakav ste vi sagovornik? Jeste li
pažljivi ili drugi od vas jedva dolaze do reči, ili ste možda negde između?
Koji su to vaši sagovornički kvaliteti a koje su mane?
Već sam vam
pričao o Neveni Vitorović, našoj komšinici sa drugog sprata zahvaljujući čijem
je zanimljivom životu naša beogradska adresa nekoliko puta našla svoje mesto u
književnosti. Nenin salon bio je mesto okupljanja najvećih umetnika nekadašnje
Jugoslavije, potom Srbije. Mnogo toga dešavalo se u tom stanu. Prva izdanja
svojih knjiga sa najlepšim posvetama žurio je da joj pokloni Miloš Crnjanski. Velika
kompozitorka Ljubica Marić volela je da odmori i popriča u Neninom salonu kao i
mnogi drugi, slavni i opravdano veliki ili nepoznati a izuzetno plemeniti.
Često sam posmatrao Nenu kako razgovara sa svojim gostima, kako pažljivo sluša
i tada sam shvatio zašto ljudi toliko vole da dolaze u njenu kuću, da
razgovaraju sa njom, da joj povere najintimnije tajne, da se izjadaju o svemu i
svačemu i da odu kući zadovoljni, „pospremani“.
Nena je umela da
sluša i da sasluša i to je bio njen jedinstven i ogroman kvalitet koji je kao
najsnažniji magnet privlačio ljude. Znala je kada da kaže nešto, malo, tiho
nenametljivo i filigranski tačno, čime je davala do znanja da iako svedene
mimike lica sa rukama koje su slivene sa rukohvatima fotelje, ona izuzetno
posvećeno prati svog sagovornika. Velika je snaga bila u toj godinama
usavršavanoj i pažljivo izgrađenoj
umetnosti slušanja. Ona je jednostavno bila savršen sagovornik jer je bila
savršen slušalac.
Dešavalo vam se verovatno
da dok slušate nekog pažljivo kako vam govori, budete jednostavno „primorani“
da ga prekinete u trenutku kada vam je ideja najčistija i najjasnija, sve u
strahu da je ne zaboravite. Moguće rešenje je u beleženju misli kako biste je
sačuvali dok vam sagovornik ne ispriča sve što je želeo. Prekidanjem niti
izlaganja lako možete da izazovete povlačenje u sebe, prijatelja na primer,
koji je prvobitno imao veliku želju da nešto njemu važno podeli sa vama, nešto
što mu predstavlja teret, nešto za šta nije u mogućnosti sam da pronađe rešenje...
Ipak, postoji mnogo nijansi koje od nas traže da rešenja nalazimo na licu
mesta, pa tako i način i vreme kada i na koji način ćemo nekom nešto saopštiti,
prekinuti ga ili sačekati kraj priče. Biti dobar sagovornik, sa jedne strane
može da znači imati u sebi nekakav prirodan dar, senzor kako postupati a sa druge strane, to je u velikoj meri
rezultat iskustva, zrelosti i želje da se takav bude. To bi značilo da i ova
veština može da se usavršava, vežba i unapređuje.
Jedan od metoda
jeste da nekog bliskog zamolite da vas snimi dok razgovarate sa nekim a da vam
pri tom ne kaže kada će to da učini. Tako biste mogli da uvidite koliko ste bili
pažljivi, da li ste vodili računa o niti izlaganja i misli sagovornika, da li
ste ga dovoljno pažljivo pratili pa time davali i adekvatne komentare i savete
ako ste ih imali, da li ste izabrali najbolji trenutak da ga prekinete i da li
je ono što ste želeli reći bilo vredno tog prekidanja, da li je tonalitet vašeg
glasa bio adekvatan temi razgovora i vladate li time uopšte...?
Iznenadićete se
koliko je nesavršenosti moguće pronaći na ovaj način. Ma koliko da možemo da
verujemo drugima kada nam daju sugestije da unapredimo sopstvenu komunikaciju,
ništa nije delotvornije od toga kada se iskreno zagledamo u sebe. Usavršiti
svoje sagovorništvo pre govorništva daleko je plemenitije. Od poboljšanih vas
vaši najdraži, vaši prijatelji, dobijaju mnogo kvalitetnije, preciznije,
pažljivije i toplije vas. Vaše kolege na poslu imaju daleko više iskrene volje da
budu baš sa vama. Pomislite samo kolika je korist od ove nove klime u vašem poslovnom okruženju, po vas, vaš posao i sve koji sa
vama u njemu učestvuju. Čitavo vaše životno okruženje se menja, svet oko vas
prima tu novu vibraciju, pažljivijih, promišljenijih vas. I molim vas, upamtite
još nešto: Nije uvek važno da sagovorniku kažete nešto što ste vi pomislili da
je važno. Često je za njega mnogo dragocenije da mu dozvolite da u nizu i glatko
ispriča sve što mu je na duši, sve što je želeo da vam kaže. Vaše je da budete
svesni trenutka, da ga pažljivo pratite i bilo bi lepo da vam se to uvek vidi
na licu. Video snimak bi mogao da vam pomogne da postanete svesni koliko mimika
vašeg lica zaista prati ono što vi želite da iskažete. Usled naše povremene, prirodom
i pogrešnim navikama opravdane nesvesnosti, može da se javi nesklad. Nekad je to jedva primetno a
nekad, mada nenamerno, ume i da povredi sagovornika.
Ne postoji baš
definicija šta je to savršen sagovornik, ali nakon svega rečenog, rekao bih da
je to savršen slušalac. A ko je to savršen slušalac? To je topao čovek kojem je
iskreno stalo da čuje drugoga kako bi mogao da mu bude što više i što tačnije na
korist i pomoć, u ljubavi, u prijateljstvu, u svakom odnosu svakog dana naših
zajedničkih života.
Нема коментара:
Постави коментар