TRIDESET ČETVRTI DAN

Mi, kako nas drugi vide

Bilo da sebe smatramo uspešnim ili ne, bilo da o svom izgledu imamo pozitivan stav ili ne, bilo da je naš odnos sa samim sobom na najnižoj ili najvišoj tački poštovanja, vrlo je moguće da ni jedna od dve krajnosti neće imati mnogo veze sa onim kako nas drugi vide ili će se nespretno i najpogrešnije nastaviti baš na te naše loše misli i utiske o sebi. Ponekad, to će biti nešto sasvim treće, nešto čega nismo ni svesni da posedujemo ili još besmislenije, nešto što nikada nismo bili niti ćemo ikada biti sa porukom koju ni u snu ne bi poželeli da pošaljemo drugima o sebi. Za nesklade, za negativne utiske, za pogrešne poruke, za loše procene drugih o nama (ne računajući moguće spletke na koje se takođe može uticati) jedan je glavni krivac: MI!

Ako bi postojala abeceda onoga što ne bi trebalo nikada činiti ako želimo da nas drugi poštuju i da imaju dobru sliku o nama onda bi na prvom mestu to bile šale na sopstveni račun (to naravno isključuje porodicu, partnera i najbliže prijatelje). Zašto?

Setite se samo kakve rečenice najčešće upotrebljavate kada opisujete svoje nespretnosti, nesnalažljivosti i loše procene:“Jao kako sam bila/bio glup-a, kako sam nespretno to izveo, kako sam samo spetljana da sam tako lako pala, kako nisam bio u stanju da to bolje procenim, kakav magarac, kakva ćurka hahahahahaa....“ Taj vama i drugima zabavni zoo vrt ima nimalo zabavne posledice po vas i vaš život. Ljudi koji vas slušaju mogu biti slučajno sklopljen skup od onih koji vas dobro poznaju, onih koji vas površno poznaju i onih koji vas uopšte ne poznaju. Šta je svima zajedničko? Svi će se iskreno smejati vašim šalama, nazdravljati jedni drugima i vama i opet vam se u toku večeri možda nasmejati kada se ponovo sete šale koju ste na svoj račun tako slatko ispričali. A onda, svi  će otići svojim kućama. I vaši dobri prijatelji, i oni koji vas površno poznaju i oni koji vas ne poznaju.

Za vas su ovog puta bitni oni koji vas površno poznaju i oni koji su vas prvi i možda jedini put videli na toj zabavi. Svi pravimo selekcije među ljudima na one koji su nam važniji i one manje važne. Posle dužeg vremena blede utisci ali ostaju informacije koje su se zadržale u našem sećanju u „fajlu“ vezanom za svaku osobu posebno. Sve informacije i utisci na jednom mestu. Oni koji su ostavili jače utiske na nas, oni koji su nas posebno impresionirali imaju privilegiju da su naše misli i naši utisci o njima pažljivo proučeni i podaci uredno „složeni“. Oni koji kojih se tek bledo sećamo na osnovu neke asocijacije od par reči koje su  izneli o sebi ili nas uspešno zasmejali onim što su jednom ili dva puta ispričali, imaju daleko siromašniji fajl koji naša ni svest ni podsvest nisu uredile. Kao u neurednoj ostavi, tu su smeštene vaše nabacane izgovorene reči o sebi. Zbog malo informacija, malo utisaka i nikakvih impresija ne postoji ni najmanja volja da se takva ostava sredi. Ipak, ako vlasniku te mentalne ostave bude potrebna, često sasvim slučajno i neobavezno informacija o vama, on će onako olako, bez razmišljanja izvaditi i sručiti u javnost sve što zna o vama na osnovu ono malo informacija kojima raspolaže. Bez sređivanja šta je istinito a šta ne, šta je bilo u službi humora a šta ne, bez opterećenja da se razmisli ko ste vi u stvari u javnosti će se naći sledeće kvalifikacije: „On-a je glup-a, nespretan-a, loše procenjuje, običan magarac, ćurka...“ Zvuči poznato zar ne? Naravno jer ste to vi o sebi izgovorili i to je sve što osoba koja o vama to govori poseduje. Niste joj mnogo ili uopšte važni pa joj je tako jednako svejedno šta će o vama izgovoriti. A zamislite kada se tome doda začin od svesne loše namere osobe X, dokle to može da ide i koliko može da se uveća kao grudva od snega koja se otisnula niz padinu. Verujem da ćete sledeći put dobro razmisliti šta pred kim možete govoriti i kako pred kim možete govoriti. U protivnom, očekujte ovakav ili sličan epilog.

Šta onda činiti kako bi slika o vama bila istinita, sadržala vaše nabolje osobine i namere? Jednostavno, počnite da budete svesni vrednosti i težine reči koje izgovarate. Ako želite da se uverite kako socijalna mreža na relaciji usne-uši može da radi za vas umesto protiv vas, napravite eksperiment koji lako može da postane sastavni deo vašeg načina izražavanja sebe i vašeg življenja u različitim društvenim zajednicama. Uspostavite uvek iste precizne izraze kada govorite o sebi. Činite to uvek na isti način. Budite koncizni, budite jasni. Naravno da nećete ići od čoveka do čoveka i govoriti:“Bože, kako sam ja divna osoba!“ Umesto toga, uvek budite spremni da izgovorite koje su to životne vrednosti koje poštujete, koliko su vam ljudi oko vas važni, kakav vam je odnos prema poslu, kakve su vam ambicije i planovi (vreme je da zaboravite sujeverje o skrivanju poslovnih planova dok se ne ostvare, iznenadićete se koliko kvalitetne pomoći, preciznih instrukcija možete dobiti kada ljudima govorite bez ustezanja šta želite da postignete). Podrazumeva se da nikada ni o kome ne izgovorite ni jednu jedinu ružnu reč. Da vam kvaliteti svakog bića koje sretnete u životu bude jedino što o njemu želite da saznate, govorite. Da uvek budete spremni da pružite drugu priliku. Najvažnije od svega u tome što izgovarate jeste istina, iskrena i cela, istina. Samo tako možete očekivati dobre posledice vaših reči.

Eksperiment sa osam učesnika (uključujući i mene), svako sa svojom posebno „puštenom“ informacijom pokazao je sledeće. Informacija je prevalila put u trajanju od osam meseci do dve godine. Vratila se čista i jasna kakva je i krenula, često kraća i jasnija. Na putovanju je naša informacija radila za nas. Ljudi su govoreći jedni drugima o nama, pored ostalog, doveli informaciju do ljudi koji su se zainteresovali za nas, za naše ambicije, planove ili poslove. Nove mogućnosti su u nekim slučajevima otvorile nove puteve, često sasvim drugačije od naših želja ali kako se vremenom ispostavilo, bolje po nas, naše poslove, planove ili ukupan život. U različitim okruženjima po raznim osnovama, klima medjuljudskih odnosa se polako popravljala, ozdravljivala je samo zato što smo počeli da vodimo računa o tome šta govorimo generalno, šta govorimo o sebi i drugima i kako to govorimo.

Kada sve sagledate, shvatićete da je ulaganje, napor koji se od vas traži vrlo mali a mogućnosti koje se otvaraju brojne i velike i to samo zato što ste postali svesni koliko je važna svaka izgovorena reč, uvek, svuda i na svakom mestu. Lepo je kada vas ljudi razumeju i kada u vama jasno vide sve ono najbolje što posedujete. Nema razloga da to sami u sebe zaključavate, zar ne?

TRIDESET TREĆI DAN

Savršen sagovornik

Postoje ljudi  koji mnogo vole da pričaju, ne da razgovaraju nego da drže govore. Postoje srećom i oni koji žive za razgovor sa nama, za  razmenu misli i emocija, što boljih ideja, rešenja. Imamo prijatelje sa kojima možemo da ćutimo i da se osećamo odlično. A jeste li se ikada zapitali kakav ste vi sagovornik? Jeste li pažljivi ili drugi od vas jedva dolaze do reči, ili ste možda negde između? Koji su to vaši sagovornički kvaliteti a koje su mane?

Već sam vam pričao o Neveni Vitorović, našoj komšinici sa drugog sprata zahvaljujući čijem je zanimljivom životu naša beogradska adresa nekoliko puta našla svoje mesto u književnosti. Nenin salon bio je mesto okupljanja najvećih umetnika nekadašnje Jugoslavije, potom Srbije. Mnogo toga dešavalo se u tom stanu. Prva izdanja svojih knjiga sa najlepšim posvetama žurio je da joj pokloni Miloš Crnjanski. Velika kompozitorka Ljubica Marić volela je da odmori i popriča u Neninom salonu kao i mnogi drugi, slavni i opravdano veliki ili nepoznati a izuzetno plemeniti. Često sam posmatrao Nenu kako razgovara sa svojim gostima, kako pažljivo sluša i tada sam shvatio zašto ljudi toliko vole da dolaze u njenu kuću, da razgovaraju sa njom, da joj povere najintimnije tajne, da se izjadaju o svemu i svačemu i da odu kući zadovoljni, „pospremani“.

Nena je umela da sluša i da sasluša i to je bio njen jedinstven i ogroman kvalitet koji je kao najsnažniji magnet privlačio ljude. Znala je kada da kaže nešto, malo, tiho nenametljivo i filigranski tačno, čime je davala do znanja da iako svedene mimike lica sa rukama koje su slivene sa rukohvatima fotelje, ona izuzetno posvećeno prati svog sagovornika. Velika je snaga bila u toj godinama usavršavanoj i pažljivo  izgrađenoj umetnosti slušanja. Ona je jednostavno bila savršen sagovornik jer je bila savršen slušalac.

Dešavalo vam se verovatno da dok slušate nekog pažljivo kako vam govori, budete jednostavno „primorani“ da ga prekinete u trenutku kada vam je ideja najčistija i najjasnija, sve u strahu da je ne zaboravite. Moguće rešenje je u beleženju misli kako biste je sačuvali dok vam sagovornik ne ispriča sve što je želeo. Prekidanjem niti izlaganja lako možete da izazovete povlačenje u sebe, prijatelja na primer, koji je prvobitno imao veliku želju da nešto njemu važno podeli sa vama, nešto što mu predstavlja teret, nešto za šta nije u mogućnosti sam da pronađe rešenje... Ipak, postoji mnogo nijansi koje od nas traže da rešenja nalazimo na licu mesta, pa tako i način i vreme kada i na koji način ćemo nekom nešto saopštiti, prekinuti ga ili sačekati kraj priče. Biti dobar sagovornik, sa jedne strane može da znači imati u sebi nekakav prirodan dar, senzor kako postupati  a sa druge strane, to je u velikoj meri rezultat iskustva, zrelosti i želje da se takav bude. To bi značilo da i ova veština može da se usavršava, vežba i unapređuje.

Jedan od metoda jeste da nekog bliskog zamolite da vas snimi dok razgovarate sa nekim a da vam pri tom ne kaže kada će to da učini. Tako biste mogli da uvidite koliko ste bili pažljivi, da li ste vodili računa o niti izlaganja i misli sagovornika, da li ste ga dovoljno pažljivo pratili pa time davali i adekvatne komentare i savete ako ste ih imali, da li ste izabrali najbolji trenutak da ga prekinete i da li je ono što ste želeli reći bilo vredno tog prekidanja, da li je tonalitet vašeg glasa bio adekvatan temi razgovora i vladate li time uopšte...?

Iznenadićete se koliko je nesavršenosti moguće pronaći na ovaj način. Ma koliko da možemo da verujemo drugima kada nam daju sugestije da unapredimo sopstvenu komunikaciju, ništa nije delotvornije od toga kada se iskreno zagledamo u sebe. Usavršiti svoje sagovorništvo pre govorništva daleko je plemenitije. Od poboljšanih vas vaši najdraži, vaši prijatelji, dobijaju mnogo kvalitetnije, preciznije, pažljivije i toplije vas. Vaše kolege na poslu imaju daleko više iskrene volje da budu baš sa vama. Pomislite samo kolika je korist od ove nove klime u vašem poslovnom  okruženju, po vas, vaš posao i sve koji sa vama u njemu učestvuju. Čitavo vaše životno okruženje se menja, svet oko vas prima tu novu vibraciju, pažljivijih, promišljenijih vas. I molim vas, upamtite još nešto: Nije uvek važno da sagovorniku kažete nešto što ste vi pomislili da je važno. Često je za njega mnogo dragocenije da mu dozvolite da u nizu i glatko ispriča sve što mu je na duši, sve što je želeo da vam kaže. Vaše je da budete svesni trenutka, da ga pažljivo pratite i bilo bi lepo da vam se to uvek vidi na licu. Video snimak bi mogao da vam pomogne da postanete svesni koliko mimika vašeg lica zaista prati ono što vi želite da iskažete. Usled naše povremene, prirodom i pogrešnim navikama opravdane nesvesnosti, može da  se javi nesklad. Nekad je to jedva primetno a nekad, mada nenamerno, ume i da povredi sagovornika.

Ne postoji baš definicija šta je to savršen sagovornik, ali nakon svega rečenog, rekao bih da je to savršen slušalac. A ko je to savršen slušalac? To je topao čovek kojem je iskreno stalo da čuje drugoga kako bi mogao da mu bude što više i što tačnije na korist i pomoć, u ljubavi, u prijateljstvu, u svakom odnosu svakog dana naših zajedničkih života.