PETNAESTI DAN

Lice i telo

Koliko volite sebe? Sećate se tog pitanja iz priče „Ljubavna veza sa samim sobom“? Iako poznajem armiju zaista lepog sveta, za poslednjih dvadeset i pet godina samo sam jednom, i to nedavno, od jednog jedinog prijatelja čuo da je 100% zadovoljan sopstvenim izgledom. Sve ostale, kada ih slušate čime sve na sebi nisu zadovoljni i šta bi najradije menjali, kako kaže moj otac kada sve to čuje : „Da ih ne vidim, mislio bih ko zna šta...“.

Gotovo neverovatno konstantna količina nezadovoljstva sopstvenim izgledom ne nestaje ni onda kada bi bilo prirodno da to dospe u neki drugi plan. Godine prolaze, ljudi sazrevaju, izgrađuju se, postaju uspešni u različitim životnim oblastima... Ipak, samospoznaja i zrelost ne nude  garanciju u prevazilaženju nezadovoljstva sopstvenim izgledom. Smanjuje se važnost i intenzitet „samokinjenja“ ali ume da ostane mali deo, makar toliki da pokvari neko mirno popodne. Njačešće, pogledom u ogledalo odmah po ustajanju iz kreveta ili na kraju dugačkog dana na primer, u dva pogodno „pogrešna“ trenutka, aktiviramo tu „mikro munju“ svakodnevno, naše „staro nasledstvo“ iz doba puberteta.

Mnogi su skloni da poveruju kako su postali jaki u odnosu na tu konstantnu slabost jer su je sklonili iz života, zaboravili, a onda ih ona iznenadi. Jednom, na nekom predivnom odmoru gde se zadovoljni odmaraju sa svojom porodicom nakon uspešne godine, duh iz prošlosti kojeg ne zanima koliko je lepo ostrvo na kom  je neko i koliko je zadovoljan onim što je postigao, jednostavno dođe. Dođe i bude veoma, veoma neprijatan. Zašto? Zato jer smo skloni tome da poverujemo da je otišao zauvek. A nije. I ko zna da li će uopšte ikada otići?

A može li da ode zauvek? Može.

Oduvek čini mi se, jer to generacijama rade svi u mojoj porodici i sa majčine i sa očeve strane, bavim se starim kućama sa željom da im dam novi ili povratim stari plemeniti život . Ma šta da sam radio, ma čime se bavio, to je ostalo, traje i ide sa mnom kroz život. Posledica toga je da kada se nađem u nekom prostoru koji „stenje“ pod teretom loših rešenja, ne mogu da se opustim dok u sebi taj prostor ne reorganizujem. Traje manje od pet sekundi, jednako je „blic“ vremenu koje je potrebno čoveku da upozna novi prostor.

Sa kuća, to se prenelo na ljude. Razvio sam nekakav svoj „nevidljivi“ skener sa samo jednim jedinim ciljem. Želja da neko izgleda bolje ako za to ima prostora, jača je od mene. A UVEK MOŽE BOLJE! Vežbanjem nešto unaprediti, promeniti nešto drugo na sebi... Zaista sam iskreno, iskreno srećan kada sam u situaciji da to izgovorim glasno i kada vidim lice nekog ko je shvatio da sa malo može da učini mnogo za sebe.                               

„Probuđeni“ ponekad svoju zahvalnost iskazuju time što počinju da mi dostavljaju korisne informacije koje se kreću od zdrave ishrane, preko dobrih sportskih progama do lekovitih melema i mnogo toga drugog kako bi moja baza podataka namenjena „malom usrećavanju“ bila što veća i što kompletnija...

LICE

Većina veruje da je ono što će drugi primetiti na njima prevelik nos, minijaturna usta ili nepravilne ušne školjke. Kakva zabluda! Zdrav ten, iskren osmeh i radost u očima! To je ono što ljudi na vama prvo vide. A šta je svemu tome zajedničko? Na sve može da se utiče, sve je rešivo! Ten, ako je problematičan tu su nutricionista, dermatolog i kozmetičar. Zube čuva nega i zubar a po radost u očima prvo idete kod samog sebe...

TELO

Muškarcu je lakše nego ženi, jer ako ga priroda nije „opremila“ lepotom to i nije arhetipski zahtev prema njemu. Ukupna fizička spremnost, pre bilo koje druge spoljne odlike, očekivanje je od izgleda jednog muškarca. Bilo kako da izgleda, da je pregojazan ili premršav, ima mogućnost da na to utiče redovnim vežbanjem. Žene sa druge strane imaju mnogo trikova zahvaljujući kozmetičkoj industriji koji ih čine atraktivnijim, privlačnijim i to je uglavnom namenjeno nezi i ulepšavanju lica i kose. Uz unapređenu kulturu ishrane, na telo kao i muškarci mogu uspešno da utiču vežbanjem.

Ne postoji osoba na svetu koja ne može da izgleda bolje, samo ako to želi. Umesto lamenta nad sopstvenim nedostacima, stavite na papir ispred sebe šta sve možete da učinite na polju zdravijeg života i boljeg izgleda kao srećne posledice toga i na kraju ali ne najmanje važno, poboljšanja stila odevanja ako mislite da vam je to potrebno.

Na internetu možete da pronađete fotografije i video snimke ljudi pre i posle  višemesečnog ili višegodišnjeg vežbanja. Vrlo je inspirativno kada vidite u šta se pretvaraju zapuštena neugledna tela redovnim pravilnim vežbanjem. Ipak, od toga ima nešto što je na mene ostavilo daleko  jači utisak. Pogledajte lica tih ljudi. Pre i posle. Pre i prvo izgledaju da su umorni i da su odustali od svega, da im je potpuno svejedno kakav život vode. Ne znamo šta se u njima dešava, koliko je to tačno u procentima ravnodušnost (koja je najčešće i jedino vidljiva) a koliko tuga i patnja usled nezadovoljstva sopstvenim izgledom.

A posle? Paralelno sa transformacijom tela dešava se nešto zaista jedinstveno. Transformacija lica (i vrata) je najblaže rečeno veličanstvena. Tonus mišića lica se usled fizičkog napora vežbanja takođe bilduje, podiže. Vraća se struktura lica prve mladosti, ponekad i u boljoj formi nego što je ikada bila. Dobija se novi, svežiji izgled lica koji nosi i potpuno novu informaciju o vlasniku:

• JA SAM NOVA OSOBA, PONOSAN SAM NA SEBE JER SAM POBEDIO SVOJE SLABOSTI PREMA HRANI, LENJOSTI;
• OSVOJIO SAM NOVU ZONU ŽIVOTA U KOJOJ UŽIVAM U OTKRIVENOM ZADOVOLJSTVU DISCIPLINOVANOG VEŽBANJA I DELOTVORNSTI DISCIPLINE NA MOJ UKUPAN ŽIVOT;
• OSETIO SAM BLAGODETI REDOVNOG SNA I ZDRAVE ISHRANE;
• POBEDIO SAM STAROG SEBE I ZBOG TOGA IZ MOJIH OČIJU SIJA ISTINSKI NOVI POČETAK, NOVA RADOST, ZAHVALNOST, NOVA LJUBAV PREMA SEBI I DRUGIMA, NOVI JA;
• MOJE SAMOPOUZDANJE I ZDRAVLJE KOJIM ISIJAVAM, JEDNAKO JE RADOSTI KOJU OSEĆAM!  

Ima li to cenu? Nema jer ju je nemoguće odrediti. I što je navažnije, na ovo može da se utiče, dakle zavisi najdirektnije samo od nas i ni od kog drugog.