ŠEZDESET DEVETI DAN
Kad je “strašno” strašno?
Kad je “strašno” strašno?
Sigurno poznajete
ljude kojima je to česta reč u upotrebi. Ima ljudi kojima je “strašno” gotovo poštapalica. Koristite li vi ovu reč u
svom govoru? Koliko često i u kojim situacijama složene životne okolnosti
nazivate baš ovako?
Kada čujem da neko
koristi tu reč u razgovoru sa mnom, moje telo prođe mali a ne baš najprijatniji
talas negde između topline i hladnoće. Nedefinisano, neprijatno.
Šta ima u toj reči? Šta nam ona govori o sagovorniku? Prvo, ta reč ima svoju sopstvenu “težinu“. Naša
podvsest ne razlikuje nijanse situacije
u kojima je ta reč upotrebljena. Ona samo „beleži“ (kao brojač publike u pozorištu) koliko je
puta izgovorena i pohranjuje je u bazu podataka kao zapis koji je potrebno
materijalizovati u životu svoga vlasnika. S obzirom da je toliko često
izgovorena, ona je time dakle veoma važna onome ko je izgovara, zaključuje
podsvest. „Predusretljiva“ podsvest učiniće sve da njen vlasnik u budućnosti
oseti snagu „voljene“ reči u materijalnom, situaicionom, stvarnom delu života. „Kakve
su nam misli, takav nam je život“, toga se verujem sećate. Sećate se, verujem i
toga da kada ste i u najvećem neraspoloženju, ukoliko počnete da se osmehujete
mehanički (pred ogledalom na primer) posle serija ponavljanja vaša podsvest
prihvatiće ovu fizičku poruku i poslati vašem duhu i vašem telu impuls da počne
da se oseća bolje.
Napravite mali
eksperiment. Počnite u svom govoru često da koristite reči uspeh, sreća, srećne
okolnosti, reči koje izražavaju ono što želite da postignete u periodu od barem
dva meseca i pratite šta se dešava sa vama, sa vašim mislima, sa vašim
okruženjem i sa vašim životom.
Statistika mog
praćenja najčešće upotrebljavanih reči u govoru sagovornika, pokazala je da
prvo, ljudi koji često upotrebljavaju tu i druge reči koje sa sobom „vuku“ bilo
koje negativne afirmacije, nemaju znanje o tome koliko takav izbor reči može da
bude štetan po njih, po njihov život. Takođe i po njihovo okruženje, ukoliko
imaju uticaj na svoju okolinu, pa time, svesni ili nesvesni, šire i svoj rečnik
skeptika prema činjenici da život može biti bolji od onoga koji oni trenutno
žive. Drugo, to su ljudi koji žive najčešće „zaglavljeni“ u nekoj od faza sopstvenog
života. Treće, to nisu zadovoljni ljudi. Četvrto, i ako su uspešni i imaju
razloga da budu zadovoljni, oni to ne vide. Peto, većini je potrebno više puta
skrenuti pažnju na njihov rečnik i karakteristične „teške“ reči, da bi oni to
istinski osvestili i počeli da menjaju.
U osnovi je sve
to jednostavno. Nemojte koristiti reči poput ove iz naslova. Za iste okolnosti
nađite ili reč koja afirmiše rešenje situacije o kojoj govorite ili reči sasvim
suprotnog značenja od vaših „starih, teških“ reči, naravno tamo gde je lako i
prirodno da ih upotrebite. Količina tih „lakih i prirodnih“ okolnosti uvećavaće
se vašom odlukom da promenite stari rečnik što je, verujte mi, brži i lakši
proces nego da pokušate da menjate životne okolnosti a da ste pri tom zadržali „tamne“
reči u svom rečniku, očekujući da one vremeno same nestanu iz vašeg govora.
Molim vas upamtite to i naravno, potrudite se da upravljate svojim rečnikom
kao odgovorna osoba koja sebi i drugima želi sve najbolje u životu. Živeli!