ŠEZDESET OSMI DAN
Opuštenost
Znate li koji su meni ljudi
najzanimljiviji, najprijatniji i najpoželjnije društvo? To su oni koji na
najlepši način plene u svojoj okolini gde god da se pojave bez obzira na svoj
izgled, stil, godine... A ko su ti ljudi?
Kada ugledam osobu koja se lako kreće, koja lako nosi
sebe u sopstvenom telu kao da se vozi u najudobnijem vozilu, kada ugledam osobu
koja se odlično oseća u sopstvenoj koži, prvo što pomislim jeste - fantastično.
Nije moguće baš sa svakom takvom osobom koju sretnete u životu progovoriti,
družiti se kratko vreme, ali je moguće doživeti impresiju koja se
zadržava kao utisak sa dobrim posledicama po nas i naš život, ponekad i duže
vremena nego što smo možda toga svesni. Oči nam se „same" „smeše“, čak često
nismo ni svesni tih srećnih talasa koji su dodirnuli našu dušu, vezujući taj
utisak isključivo za vizuelni doživljaj. A taj vizuelni nadražaj u stvari je
tek „semafor“ koji skreće pažnju na osobu koja će nas makar samo u prolazu, na
tren učiniti srećnima time što će deo sopstvene lakoće sa kojom sebe nosi kroz
život, podeliti sa nama.
Dakle, odgovor na pitanje ko su ti ljudi glasi: Opušteni
ljudi.
Ako ste čitali prethodne “Dane" i podsetili se, usvojili ili upamtili barem
neki od načina razmišljanja koji mogu da vas navedu da život počnete da posmatrate
kao beskonačni izvor plemenitih mogućnosti, onda ste u proteklom vremenu a vrlo
verovatno i ranije, pomislili kako je divan osećaj biti potpuno opušten čovek. Istinska
opuštenost je nagrada koja, pored ostalog, može da dođe nakon vremena koje smo utrošili na rad na
sopstvenim mislima pa time i na sopstvenom životu. Privremena opuštenost koja nam
retko dolazi jeste ona koja se uslovljava spoljnim činiocima, okolnostima raznim, materijalnim prilikama ili
srećom nama bliskih ljudi. Ona dođe, zablista i ode. Naravno da se tokom samo
jednog dana nalazimo u sijaset situacija koje su prava laboratorija koja testira
našu opuštenost a pre toga mir u našoj duši što je opet jednako redu u našim
mislima. Ali to je slab izgovor da se od postizanja sopstvene lakoće življenja
odustane. Opuštenost dolazi onima koji je cene, koji je žele, koji o njoj
razmišljaju i koji su prepoznali razloge zbog čega ona još nije došla u njihove
živote, na najpraktičniji način suočivši se sa njima. Opuštenost, pored ostalog
u životu, takođe može postati i rezultat razmišljanja o i primene onoga što ste
pročitali u prethodnim “Danima”. Prvo ste umirili sopstvene misli, odlučili da
delujete sa fokusom i poverenjem u dobar ishod a onda ste počeli da se osecate sve bolje u svojoj koži, da živite konstantno u vibraciji ljubavi i dobre
namere bez obzira na izazove koje život stavlja pred vas. Bes drugih nije
izgovor za postojanje vašeg sopstvenog besa, burne reakcije, revolti, osvete,
slabosti drugih takođe. To nema nikakve veze sa vama i sa načinima reagovanja
koje vi možete da izaberete, u miru i ljubavi, zahvaljujući kojima bistrije
posmatrate život kroz koji se krećete.
U životu možete da uživate samo ako ga prihvatite takvog kakav
jeste, ukoliko vam postanu istinski najprirodnije nesavršenosti ljudi i različitih
životnih situacija u kojima ćete se naći i ukoliko vas te nesavršenosti nikada
ne odrede makar najdirektnjije bile vezane za vas.
Misli i pogled ka rešenjima, velika je ušteda vremena
kada je potrebno brzo doneti ispravnu, ponekad tešku odluku. Tako nam vreme
koje time “uštedimo” ostaje da ga iskoristimo da se umirimo, ispunimo
ljubavlju i podsetimo zbog čega je sve ovaj naš život vredan življenja, koga i
šta volimo, kome i čemu imamo da se radujemo. Sa izdahom neka zauvek izađu iz
vas sumnje i strahovi. Od tog spokoja nastaje istinska opuštenost. Potrudite se da stanje opuštenosti zadržite kao postojanu
sopstvenu vibraciju. Neka se ona u teškim životnim situacijama nazove
pribranost, ali potrudite se koliko god možete da što je više moguće postane
deo vas. Tako postoji mogućnost da vi postanete ona opuštena osoba koja ne znajući,
na najlepši način dotiče živote drugih ljudi makar samo na sekund ukrstila svoj
put sa njihovim. Molim vas, upamtite to!
Posvećeno mojoj drugarici iz našeg srećnog detinjstva i po
svemu što čini život vrednim življenja - bogatog zajedničkog odrastanja, plemenitoj
i kreativnoj,
Jeleni Julinac
(rođena 1969. u Bačkoj Palanci u Jugoslaviji,
zauvek otišla 2017. iz Novog Sada iz Srbije)
