PEDESET PRVI DAN
Vazduh, voda, hrana, vibracija
radosti
Idem prošle nedelje ulicom a ispred mene dve mlade
žene hodaju u istom ritmu. U manje od jednog minuta, naše se putanje preklopiše.
“Ne znam, nisam pametna. Umorna sam da svaku kosku
osećam.” Sagovornica podiže naočare za sunce na teme, sklonivši tako gustu kosu
sa lica:”Ovi još ništa ne šalju, ako još malo ostanem, počeću da ujedam...” I odoše one na svoju stranu, stranu ispunjenu napetim
iščekivanjem i lošim raspoloženjem, ja na svoju u razmišljanju kako bih po ko
zna koji put voleo da ih zaustavim i kažem im nešto što bi barem na tren moglo da
im pomogne. Ipak, kao i obično, zaustavim se iz razumljivih razloga, zbog skoro
statistički garantovne zaludnosti tog čina koji u najboljem slučaju može biti
označen pitanjem: “Jesi li videla molim
te OVOG?” A tako im je bio potreban samo jedan jedini “duševni začin”...
Kako, sa kojim mislima radite svoj posao? U kakvom
raspoloženju spremate kuću? Sa koliko volje šišate travnjak, zalivate cveće, popravljate bicikl, idete u nabavku, vozite decu
u školu, šetate ljubimca i još mnogo toga drugog? Šta osećate dok razgovarate
sa drugim ljudima? U kakvoj atmosferi živite, pravite planove, kakve su vam
misli dok razmišljate o bilo kojim obavezama? „Lake“ ili „teške“? „Svetle“ ili „tamne“?
Ima tome nekoliko meseci kako mi se iskristalisala
misao, možda najvažnija misao odgovorna za život u kojem se uživa... Otkako
znam za sebe, buđenje mi nije bilo baš omiljena radnja. Odlasci u vrtić, školu
i sve posle toga, uh! Kasnije, u poslovima, obavezama, različitim situacijama,
nastavio je da me prati taj tegobni osećaj kada me čeka neka obaveza. Tek pre
nekoliko godina, shvatio sam koliko dodatne energije sebi oduzimam dozvoljavajući
da atmosfere obaveza i okolnosti u kojima se zbog njih nađem, budu odgovorne za
moje raspoloženje. Takođe, dodatni teret
mi je bio taj što sve dok ne obavim ono što me čeka, nisam uspevao potpuno da
se opustim makar se našao na „najrajskijem“ mestu na zemlji. Osvestivši to,
počeo sam sebe postepeno da umirujem i uvodim u prijatnije stanje kada se
zateknem na omiljenoj kafi, u svom kafiću, dok me čekaju mnoge i važne obaveze.
U početku je išlo teško i sporo, veoma sporo. Krenem, ponekad samo od sebe,
ponekad svesno u dobro raspoloženje a onda odjednom kao da me nešto preseče
poput iznenadnog tamnog oblaka, setim se šta me sve čeka od obaveza i dalje vreme
provedem rastrzan između prijatnog rituala i pritiska sopstvenih misli. Nisam
još potpuno došao u to stanje, stanje mentalne nezavisnosti od obaveza,
poslova, u vreme odmora i uživanja ali sam na dobrom putu jer je snaga tih
misli koje „podsećaju“ na obaveze, ovih dana, željom, voljom i trudom, daleko,
daleko manja.
Znate iz ranijih tekstova da je jedan od puteva rasterećenja
težnja da misao „u meni je uvek sunčan dan“ na cilju truda u procesu razvoja upravljanja
svojim mislima, raspoloženjima, doživimo kao istinitu. Rame uz rame, svoje
mesto zauzela je vibracija radosti. Onog dana kada sam shvatio koliko je važno
da se potrudim da i ekser u zid ukucavam u osećanju radosti, sve je počelo da
se menja.
Sve što činimo, radimo i mislimo, možemo da učinimo efikasnijim, potpunijim, ostvarivijim ako to radimo u vibraciji radosti. Kako?
Čuli ste verovatno za serotonin, hormon zadovoljstva, koji
je pored više funkcija odgovoran za naše raspoloženje, šire poznat kao hormon sreće. Otkako znam za njega on u meni kada ga
izgovorim ili čujem od nekog drugog, izaziva najprijatniji mogući osećaj
radosti praćen „slapom“ prijatne naježenosti duž leđa. Zauvek sam ga povezao sa
tim osećajem i zauvek on u meni izaziva najprijatniji mogući isti doživljaj. Postao
je jedna od mojih omiljenih „srećnih
reči“.
Radost, vibracija radosti, učinite isto kao i ja sa serotoninom. Pronađite,
situaciju, sliku iz života, osobu koja u vama budi iskrenu radost. Svaki put
kada osećate potrebu da pokrenete radost u sebi, prizovite ono što vas na nju
asocira, vezuje. Vremenom, i kada izgovorite radost ili čujete da neko drugi
izgovara, u vama će se aktivirati slika vaše asocijacije i opet ono stvarno,
samo vaše osećanje velike prijatnosti. Sve je stvar želje, upornosti, vežbe primene
ovog jednostavnog a delotvornog postupka. Postoje naravno oni koji će odmahnuti
rukom, ali to su oni koji teško prave korak ka izlasku iz lošeg raspoloženja, loše
atmosfere. Mnogima je lakše ne činiti
ništa, ostati u „komforu“ lošeg stanja nego učiniti i najmanji korak ka boljem. Težina problema nije uvek najbolje opravdanje za dugi boravak u sivilu.
Odlučite i uradite. Radost! Vibracija radosti! Bez nje nema života koji se
razvija, raste, napreduje. Radost je neophodno osećanje za jedan srećan,
ispunjen, zaokružen život, prva neophodnost koja se nastavlja na niz vazduh,
voda, hrana.
Odlučite i počnite da živite u vibraciji radosti. Pozovite
je u svoj život uvek kada osetite da nije tu, dišite, govorite, radite,
stvarajte, krećite se u vibraciji radosti i onda pratite svoj život. Otkrićete
da je to jedna nova velika razlika u odnosu na život pre vibracije radosti.
Ljudi koji uvek, u svakom trenutku uživaju u životu bez obzira i uprkos
okolnostima, znaju tu tajnu i po njoj se razlikuju od onih stalno nezadovoljih,
umornih, mrgodnih i često neuspešnih. Odluka je na vama, recept je jednostavan,
istina, zahteva trud ali je korist po život ogromna, nemeriva. Molim vas, upamtite
i učinite to.
