петак, 16. август 2013.

DVADESET OSMI DAN
Pozdrav koji leči
Idete ulicom zamišljeni, kad iznenada, negde sa periferije vidokruga ispred vas iskoči prijatelj kojeg odavno niste videli:“Hej...!“ Gotovo poleti prema vama a vi? Kako reagujete? Kako se pozdravite sa tim prijateljem, kako se pozdravite sa drugim čovekom? 

Zamišljenost je samo tanak paravan iz kojeg se ne može sakriti pravi razlog zašto ste možda nevešto pružili ruku ili je instiktivno ukočili ispruženu gotovo sprečavajući drugu osobu da vam priđe bliže. Velik broj ljudi izbegava zagrljaj, o poljupcima da i ne govorimo a mek dodir ruke o ruku umesto srdačnog stiska opstaje uprkos raširene svesti o tome kako je to neprijatno pa na kraju krajeva i nekulturno. Skala gradacije pozdrava mogla bi da izgleda ovako:

  •          samo „Zdravo“ bez osmeha
  • ·          „Zdravo“ uz osmeh
  • ·         „Zdravo“+osmeh+stisak ruke
  •         „Zdravo“+osmeh+stisak ruke+dodir ramena
  • ·          „Zdravo“+osmeh+stisak ruke+ ljubljenje
  •          Zdravo“+osmeh+stisak ruke+ ljubljenje+zagrljaj
  •          samo poljubac ili samo zagrljaj 
  •          samo zagrljaj


Gde ste tu vi? Kako se najčešće pozdravljate? Jeste li srećni, spokojno rasterećeni tokom tog čina? Doživljavate li taj svoj postupak sasvim prirodno? Uživate li uopšte u tome što ste sreli nekog, posebno iznenada? Naravno, nije svejedno koga ste sreli, ipak pokušajte da u sebi o sebi napravite neki generalni pregled i prosek vaših pozdravljanja.

Prema nekim istraživanjima pripadnici viših društvenih slojeva i višeg nivoa obrazovanja  se češće ljube pri pozdravljanju od drugih. I njima je zbog toga daleko bolje nego drugima. Zašto?

Pri pozdravljanju sa drugom osobom na svetlost dana iznosimo sebe, svoje osobine, vrline a češće mane daleko više nego što bismo u prvi mah pomislili. Govorimo o tome kakva smo to mi osoba, koliko smo „snabdeveni“  ljubavlju, otvorenošću prema drugim ljudima, koliko im se radujemo, koliko želimo njihovo prisustvo u našim životima. Isto tako govorimo i o tome koliko smo jaki da se izdignemo iznad svojih trenutnih problema (čitaj, često, manjih i većih sebičnosti ) raznih slabosti i frustracija stečenih ko zna kad i ko zna gde i iskreno srdačno, u punoj radosti sopstvene ljubavi za sve ljude pozdravimo sa drugom osobom koja nam se toliko obradovala.

Ako osećate da kod vas ima zastoja, manjih ili većih blokada u činu pozdravljanja, poradite na tome. Obogaćujte taj svoj čin malo po malo. Biće vam bolje. Bolje ćete se osećati, bolje ćete funkcionisati, i dobićete daleko više od drugih ljudi nego što je to do sada bilo uobičajeno u vašem životu. Toplim snažnim stiskom ruke šaljete jednu od najlepših poruka osobi sa kojom se pozdravljate da je ona dobrodošla u vaš život i da je susrela stabilnu, srdačnu osobu kojoj se veruje. Iskrenim zagrljajem razmenjujete ogromnu količinu dobrih energija kojima se potvrđuje važnost i mesto osobe koju ste sreli u vašem životu. Poljuci pri pozdravu su plemenite iskre sreće zbog toga što ste sa nekim prijatelj, što jedni drugima pripadate i što imate tu srećnu mogućnost da zajedno idete kroz život deleći sve što on sa sobom nosi.
Sa svakim iskrenim srdačnim pozdravom, polako ali sigurno, mnoge vaše sitne blokade olabavljuju i nestaju. Iskrena ljubav, iskrena radost koju pri pozdravu pružate i primate oplemenjuje, posprema i čisti vaš život. Sami često ne uspevamo mnogo i onda nam je potreban neko. Taj neko može da vam pomogne već samim pozdravom samo ako se i vi iskreno otvorite i dozvolite mu da vam priđe bliže. Ponekad, nakon sdračnog pozdrava, neki od razloga koji su vam bili teret jednostavno će se u trenutku istopiti i vi ćete prijatelju na pitanje zašto ste ga zvali odmahnuti rukom i reći kako više nije važno i sasvim rasterećeni i osveženi lako preći na vesele teme uz šolju kafe. Zašto? Zato jer pozdrav pun iskrene srdačnosti i ljubavi ima tu moć. Shvatate da su oni zatvoreni za takav pozdrav mnogo i nepotrebno uskraćeni u životu. 

Razmislite, promislite i učinite prvi korak ako zaključite da je potreban. Ovo je jedna od onih situacija kada je potrebno uložiti zaista malo da bi se dobilo nemerivo mnogo. Samo je pitanje vaše odluke kako želite dalje kroz život i lepo bi bilo da budete što iskreniji prema sebi kako se osećate posle određenog načina pozdravljanja. Sve zbog toga kako biste što preciznije i što potpunije doživeli to kako „malo“ postaje zaista „mnogo“.




четвртак, 8. август 2013.

DVADESET SEDMI DAN

Mali rituali sreće

Kod naše prijateljice Olivere-Olje Brajković već više od deceniju provodimo duga letovanja u kući na moru. Skriveno malo mesto u zalivu crnogorske obale, sa mora tek po koji krov „izviruje“ iz lovorovog drveća. Sa ogromne terase „puca“ jedan od najveličanstvenijih pogleda na otvoreno more koji se može zamisliti. Posle večere, ustanovili smo redovan ritual koji smo nazvali munovanje (eng. moon-mesec). To znači sledeće: primaknemo stolice uz balustradu, podignemo noge na ogradu, otvorimo bocu makedonskog crnog vina „Tga za jug“ i lagano ga pijuckajući posmatramo mesec kako se lagano spušta u more sve dok potpuno ne nestane, ne „utone“ u more. E, to smo nazvali munovanje. Uz to teku razgovori razni, oni koji se mogu voditi samo na letovanju i nigde drugo... Naš mali ritual sreće.
Imate li svoj mali ritual sreće? Ako ga još nemate ili ne možete da ga izdvojite iz više jednako dragih rituala, pronađite ga ili jednom dajte veći značaj od drugih. Zašto? Fokus na jedan ritual, davanje preimućstva baš njemu od njega čini snažniji izvor istinske radosti. Tada on postaje ritual vaše „centralne“ radosti! Sama pomisao na  omiljeni ritual koji vas čini srećnim izazivaće pojačana lučenja hormona sreće, posebno onda kada ste u situacijama u kojima vam nije najprijatnije a potreban vam je brz i delotvoran izlazak iz njih. Mali ritual može da uključi i neku dragu osobu, veće društvo ali takođe, možete biti sami i da to bude veoma, veoma uspešno. Nije važan broj učesnika, važna je iskrena želja i inspiracija da nešto iz života postane nešto vaše posebno, posebno milo i drago, posebno radosno.
Ustajanje uz omiljenu radijsku stanicu, priprema jutarnjeg napitka, tuširanje kupkom osvežavajućeg mirisa, sedenje u omiljenoj fotelji, otvaranje vrata balkona, dobro jutro komšiji, uvek iste hrskave kifle u pekari, pevanje, plesanje, sviranje, slikanje, kuvanje, šivenje, baštovanstvo, kafa u kafiću sa uvek istim dragim ljudima, specifičan ritualni pozdrav sa drugarima, igra  sa kućnim ljubimcima, posebna vrsta poljupca samo za partnera pri povratku kući, milion je mogućnosti, inspiracija je beskonačna za izvore radosti koje život može da nam pruži.
Mali rituali sreće su veoma korisni saveznici, posebno tokom onih dana koji ne teku baš najbolje. Neprijatnosti male i velike, stresovi, tuge, sve to traži dodatne resurse naše mentalne i fizičke snage. Nju je potrebno obnavljati, konstantno napajati kako bismo ostali i bili u što boljoj ukupnoj životnoj formi. Pored drugih korisnih znanja koja doprinose razvoju našeg mira i kvalitetnog funkcionisanja, ritual sreće predstavlja pravi mali dijamant u našem životu koji može da bljesne svojim  najlepšim-najdelotvornijim sjajem uvek kada je nama to potrebno, najpotrebnije. To je ta velika prednost našeg srećnog rituala, uvek dostupan, lako upotrebljiv, nemerivo koristan. I naravno, izvor sreće, koliki, zavisi samo od nas. Koliko mu sami udahnete tu dobru snagu, toliko će on biti delotvoran.
Imam ponekad sagovornike koji  iznose neke silne argumente kako život nije bajka i kako to što govorim nije baš tako. Posmatram ih koliko se troše da bi me uverili da su u pravu. Na kraju moraju da uzmu gutljaj vode jer se glas utišao od iscrpljenosti. Za jedan ritual sreće potrebno je jedno deset puta manje uložene energije da bi ste na kraju imali deset puta više „srećne energije“ u sebi.
Sa iskrenom ljubavlju pristupajte svojim ritualima i oni će vam vraćati višestruko. Videli ste nekad ženu na balkonu u proleće kako zaliva svoje cveće sa osmehom na licu, laganim, gotovo pokretima umetnice. E to je ta  ljubav koju je potrebno uložiti u stvaranje sopstvenog malog rituala, sopstvenog izvora sreće. Mali ritual od vas može da učini velikog pobednika u različitim i neočekivanim situacijama koje život donosi. Samo je pitanje odluke čemu ćete dati veći značaj a time i snagu.