DVADESET PRVI DAN

Pripadanje

Pokušajte da se setite čiji ste to vi sve? Kojim osobama pripadate? Za koga pretpostavljate da mu pripadate? Za koga gotovo osećate da mu pripadate? Za koga ste sigurni u to? Od koliko ste ljudi dobili potvrdu za to, koliko vam je njih to saopštilo, onako izokola, možda metaforično, a koliko vam je to reklo otvoreno­­?

Zašto vas to pitam? Jednostavno zbog toga što često zaboravljamo kome sve pripadamo a retko to potvrđujemo drugima. Kada nam prestane dugogodišna veza ili prijateljstvo, skloni smo da zapadnemo u teška psihička stanja koja sva u osnovi imaju istu potku, mi smo odjednom sami. Tužni i sami. Tužni zbog toga što smo sami. Tužni jer smo poverovali da smo sami. Tužni jer smo zaboravili koga to još imamo u životu, kome smo to sve važni, kome to još pripadamo. U tom trenutku „ne vidimo“ dobro. Da bi smo uvek bili spremni, sa „dobrim vidom“, bilo bi lepo kada bi smo usvojli tu plemenitu naviku, da govorimo onima koji su nam važni koliko to zaista jesu. Istovremeno, time osvešćujemo koliko smo srećni, koga to sve dragocenog imamo u svom životu.

Mnogi misle da je dovoljno to znati, nositi u sebi, podrazumevati i ni sa kim ne podeliti. Nije. Ne podrazumevajte već izgovorite i govorite. Podrazumevati kvalitet nekog odnosa a ne govoriti ponekad o tome osobi koja je druga polovina tog dobrog odnosa je kao neredovno zalivanje omiljene biljke.

Drage Majke,

vi ste od svih dokazano najbolje u disciplini iskazivanja emocija jer su vam deca i suprug velika inspiracija. Ipak, ponekad zaboravljate da dušu vaše prijateljice ugrejete sa par toplih reči verujući da su činjenja i gestovi dovoljni. Jeste to divno, jeste mnogo ali nije dovoljno. Bar ženska druženja imaju toliko prilika za iskazivanje najiskrenijih emocija, tolika ispijanja kafa, tolika poveravanja, savetovanja, kupovine...

Dragi Očevi,

supruge i ćerke su vam velika inspiracija za nežne reči, neprestano tepanje i tople zagrljaje. Verovali ili ne, ma kako da su vaš otac i deda činili, vaši sinovi imaju potrebu za istom količinom iskazanih emocija jer u protivnom neće izrasti u „cele“ ljude i vi tako, moguće je,  u napred uskraćujete njegovu porodicu za očinsku i supružničku nežnost. Takođe, vaši najbolji drugari su često spolja gledano introvertni „kromanjonci“ u iskazivanju bliskosti.  Sa samo jednom prosto proširenom rečenicom u godini koliko su vam važni u životu, osvetlićete njihove duše toplom svetlošću pripadanja i doživeti iskren pogled praćen osmehom, pogled prijatelja čija se duša raduje zbog samo nekoliko vaših izabranih reči. Pomislite šta to čini i koliko doprinosi vašem daleko kvalitetnijem prijateljstvu.

Draga Deco nečijih roditelja,

nemojte podrazumevati kako Mama i Tata, znaju da ih vi mnogo volite. Umesto toga, izgovarajte to, pokažite gestovima, potvrđujte to kroz zajedničke trenutke i provedeno vreme. Što su stariji, činite to više. Neka osete sigurnost u okupanosti ljubavlju sopstvene dece, jer oni to oduvek, u najvećem broju, čine za svoju decu.

Dragi nečiji Prijatelji  i drage nečije Prijateljice,

govorite dragim osobama, vašim prijateljima koliko su vam važni. Nemojte podrazumevati. Izgovarajte to. Zapitajte se koliko je vremena prošlo od poslednjeg puta kada ste nekome od ljudi sa kojima delite život rekli neku toplu reč pripadanja. Ako je bilo davno, odmah to ispravite. Ma koliko izgledali jaki, ma koliko želeli da ostave utisak kako razgovore na temu emocija, ljubavi i pripadanja ne smatraju važnim, ljudi su uvek spremni na lepe reči jer svi to oduvek u sebi očekuju i čekaju iz jednostavnog razloga, jer su ljudi. Samo retki to izgovore. A to je nekako najblaže rečeno neprirodno, zar ne? Mnogo više logike ima u tome da se lepa reč lako izgovara. Možda ste to već odavno usvojili. Ako je tako, onda je vaš sledeći zadatak da o tome učite ljude oko vas, da ih „probudite“ i da im približite naviku da lako iskazuju svoje emocije kojima potvrđuju nečiju važnost u svom životu.

Osetiti da pripadaš nekome, biti svestan da pripadaš većem broju ljudi po različitim osnovama a uvek kroz ljubav, iskazivati emocije kojima jasno potvrđujemo nečiju važnost, dragocenost u našem životu, jeste velik životni kapital. Naš život se tako razvija, oplemenjuje, uzdižući se na jedan viši nivo, nivo sveta u kojem je iskazivanje emocija koliko vredno toliko i lako i prirodno. Svakoga dana nakon buđenja mi imamo mogućnost da izaberemo svet kojem ćemo toga dana pripadati. Jedan ili više istovremeno. Svet iskrenog pripadanja je svakako jedan od vrednijih i lepših svetova...